Sedmolist

Sedmolist

List: Mladi listovi imaju ukus mešavine peršuna i celera. Rado i obilno se koriste u kuhinjama naroda centralne i istočne Azije, a u Evropi su srednjevekovni monasi gajili sedmolist kao hranu i kao lek (naučno ime znači: kozja noga koja leči podagru). Može se jesti svež, u salatama, ili kuvati, u vidu supa, čorbi, variva. Dobro se slaže sa drugim lisnatim povrćem. U Rusiji se od lišća koje se melje zajedno s drškama pravi neka vrsta ajvara. Odličan je pripremljen sa kajmakom ili maslom. Za zimu se čuva tako što se osuši i samelje u prah. Ovaj se prah može koristiti za supe, sosove i umake.

Lekovitost: Listovi su bogati mikroelementima i vitaminom S. U jelima, olakšavaju rad želuca i sprečavaju upale organa za varenje. Kao narodni lek nekad su se koristili za spremanje čaja kojim su se ličili kostobolja, giht, reumatizam, išjas, ili se još toplo, kuvano i izgnječeno korenje i lišće privijalo u vidu obloga na bolna i upaljena mesta.