лист: Лишће je богато витаминима и гвожђем. Млади листови се беру у пролеће. Треба их добро опрати, спремају се најчешће у виду чорби и варива, а веома се радо мешају другим раним лиснатим поврћем. Особеност припадника рода Rumex је да садрже много органских киселина, пре свега оксалну, због чега се одликују пријатним освежавајућим укусом и расхлађујућим учинком. Међутим, у великим количинама ова киселина може бити шкодљива. Старењем лишће свих врста зеља постаје тврдо, горко и опоро те се може користити само за лек а не за исхрану.

лековитост: Као лек најчешће се користи корен и ређе плод У традиционалној источној медицини корен штавља важи као добар универзални чистач крви и лимфе, погодан за већину токсичних стања крвног система. Садржи велику количину гвожђа и зато може помоћи у неким случајевима малокрвности. Користи се и као пургатив.

Код нас расте двадесетак врста из породице зеља као и многе подврсте настале случајним укрштањем. Сви ти рођаци личе једни на друге, такође су им и особине, употреба и називи слични, понекад и идентични. На слици доле, «питомо зеље», Rumex patientia.