Trnjina

Trnjina

cvet: Trnjine cvetaju početkom aprila, gusto zbijenim belim mirisnim cvetićima od kojih se ni grane ne vide. Gusto zbijene živice od trnjina su jedan od najlepšh ukrasa proleća.

list: Listovi se pojavljuju tek posle cvetova. Za čaj se beru dok su još mladi, u drugoj polovini aprila i u maju.

plod: Plodovi dozrevaju ujesen. Zovu ih divljim šljivama, sadrže organske kiseline, invertni šećer i vitamin S. Zbog pektina i tanina ukus im je nagorak i stežuće opor. Slađe su posle prvih mrazeva, ali ako želite da spremite što zdraviju zimnicu berite ih ranije, u oktobru: uz šećer ili sirće izgubiće opor ukus. Nemojte ni žuriti: septembarske trnjine izgledaju zrele, ali njihov sok ili džem ima dovoljno oporosti da nadraži osetljiv želudac.
Prerađuju se u kompote, sokove, mešane marmelade, vino, rakiju, sirće i likere. Francuzi ih i mariniraju i upotrebljavaju kao masline. Za zimu ih treba ih sušiti, u rerni, na temperaturi oko 400 S, i koristiti za voćne čajeve i kompote.
lekovitost: Od listova bogatih S vitaminom pravi se čaj. Sirup i čaj od cvetova su blaga sredstva za jačanje želuca, otvaranje, i podsticanje lučenja mokraće. Uklanjaju kožne osipe i nečistoće. U narodnoj medicini duža upotreba čaja preporučuje se kod uvećanja prostate. Trnjine leče zapaljenja sluzokože organa za varenje. Kompot je odličan tonik za creva, obnavlja crevnu floru i pospešuje stolicu. U narodnoj medicini se smatra da sveže isceđen sok trnjine povoljno utiče na upale želuca, da čisti pluća i da je izvanredno delotvoran protiv žutice.