Vinobojka

izdanci: polovinom/krajem aprila iz trajnog podzemnog stabla izbija po nekoliko izdanaka koji se odsecaju oko santimetar iznad zemlje. Koren je gorak, a i deo izdanka neposredno uz njega. Izdanci se prokuvaju pre upotrebe i potom spremaju kao špargla ili kao varivo. Sadrže mnogo kalijuma, karotina, S vitamina.

bobice: crne bobice raspoređene u vidu grozdića dozrevaju ujesen. Njihov sok je tamnoljubičast i zbog njega je biljka i dobila ime. Naime, sok se koristio za bojenje vina. I danas se može koristiti za bojenje namirnica. «Alkrmez» koji se u starim kuvarima pominje kao boja za preliv za rozen-tortu je zapravo sok vinobojke. Ne bi ga trebalo koristiti u većim količinama, jer deluje kao purgativ, u izuzetno velikim dozama i kao otrov. (Narodno ime «murićep» znači «mastilo», što kazuje da je boja toliko intenzivna da se njome može pisati, a nedavno mi je jedan biljober i ispričao da je njegov otac to i radio.)

lekovitost: Malo se šta zna o lekovitosti vinobojke. Lično mi je poznato svedočanstvo čoveka koji je izlečio vene na nogama tako što je tokom mesec dana oblagao obolela mesta melemom sačinjenim od masti i soka iz bobica.