List: Kad u vazduhu ima vlage, po obodu listova zadržavaju se krupne kapljice vode izlučene transpiracijom koje se vide i kada se okolno bilje uveliko osušilo od rose. Te kapi su nekada skupljali alhemičari, verujući da će njima ubrzati postupak dobijanja zlata (otuda naučni naziv). Listovi počinju da se razvijaju u aprilu, ali najbolje ih je brati u maju i junu. Sadrže mnogo vitamina S, a od minerala najbogatiji su fosforom. U starijim listovima nagomilavaju se opore i gorke materije, pa su upotrebljivi samo za čajeve. Za salate koriste se mladi listovi, a u variva i čorbe može stati i ceo nazemni deo, sam ili pomešan sa drugim biljem. Mogu se spravljati i razni zeleni umaci, a izvrstan je i napitak koji se uz pomoć blendera pravi od listova virka i jogurta. Prah od osušenih listova zimi se koristi kao vitaminski začin.

Lekovitost: Još u srednjem veku virak je uživao veliki ugled koji se održao u tradicijama mnogih naroda. Za lečenje, koristi se cela biljka, uključujući i podzemni deo. Mada niko više ne tvrdi da ženama vraća lepotu i mladost (ipak probajte – neuporedivo je prijatnije i jevtinije od plastične hirurgije), i danas se najčešće koristi za lečenje raznih ženskih bolesti – obilnih menstruacija, belog pranja, klimakteričnih tegoba, oslabljene kontrole mokrenja… Takođe se dodaje i čajnim mešavinama za čišćenje krvi (time i kože), protiv upale sluzokože (usta i creva), vlažnih ekcema, gnojnih rana…