O autoru

Mirjana Petrović

Čovek nije samo ono što radi, već i kako i sa kim radi, šta želi i u šta veruje, ali to je duga priča…

Ja sam običan neko rođen u gradu (koji ga nije uvek činio srećnim), ko nije oduvek znao šta hoće, ali je barem osećao šta neće, ali ni to nije mogao uvek izbeći…

Od muka odrastanja bežala sam u Prirodu; volela biljke a studirala meteorologiju. Nadala se nauci, postala domaćica. Volela uzbuđenja, more, planine, daleke zemlje, a rodila troje dece… Relativno rano sam naučila da ne maštam, živela sam ono što je život pred mene stavljao: student, padobranac, ronilac, planinar, supruga, majka, meteorolog, novinar, službenik, prevodilac, nastavnik, građanin sela Dojkinci, nadam se i organski poljoprivrednik malog formata…

– Napisala „Sunčevu trpezu“, zapravo treće izdanje ranijeg „Kuvara samoniklog bilja“

-Sarađivala i učestvovala u snimanju dokumentarnih filmova o biljkama i Staroj planini (mogu se videti na ovom sajtu). Film „Dodir“ RTV dobio je zlatnu diplomu na moskovskom festivalu „Zlatni vitez“ 2010. godine u selekciji ekoloških filmova.

– Učila i predavala sanskrt, početkom 2012. godine počeće novi kurs.

-Prevodila sa engleskog, francuskog, ruskog, naročito sam zadovoljna knjigama „Dingovo leglo“ (2010) i „Raki“ (2011) B. Vongara (t.j. Sretena Božića, „našeg Aboridžina“).

– Godinu dana držala sam predavanja o samoniklom jestivom bilju i vodila izlete. Sledeće godine će se to nastaviti.

– Stekla sam nekolicinu zadivljujućih prijatelja i upoznala posvećene i poštene ljubitelje prirode od kojih ću vam neke preporučiti…

Život sazreva poput voćke, i ako ga pre vremena ne silite prskanjem i veštaćkim đubrivom, vremenom donosi sočan i sladak plod zvani sreća. Da budem iskrena, od života sam dobila više nego što sam mu dala. Svima veliko hvala!

Mirjana Petrović