Mahonija

U decembru je svima jasno da je sezona grožđa već odavno prošla, no upravo tek sada, posle prvih mrazeva u beogradskim parkovima dospeva za branje jedna druga, malo poznata vrsta grožđa – tzv. oregonsko grožđe. Ono sazreva na prilično čestom ukrasnom zimzelenom grmu naučnog naziva Mahonia aquifolium koji, naravno, nema nikakvih sličnosti sa vinovom lozom, i koji je zapravo američki rođak evropske žutike o kojoj smo nedavno govorili. Guste grozdove tamnoplavog voća prevučenog beličastom skramom uprkos njihovoj jestivosti i upadljivoj lepoti uglavnom konzumiraju samo ptice, dok ih ljudi gotovo i ne primećuju, verovatno zato što, potpuno pogrešno, pretpostavljaju da su otrovni.

Detaljnije

Žutika

Sada, kad lišća gotovo i nema, ponegde se, po parkovima ili oko zgrada, može uočiti žbun golih grančica na kome vise grozdići sitnih, duguljastih plodova. Uprkos njihovoj tamnocrvenoj boji, žbun se ne zove crvenika, već žutika, žuta šimširika, kiseli trn, ili breberika, što već podseća na njegov naučni naziv, Berberis vulgaris, po kome ga neki i poznaju.

U pitanju je lekovita i jestiva biljka, znana u drevnoj Kini, Indiji i Persiji, a pominje se i na glinenim tablicama iz jedne asirske biblioteke, stare gotovo 3000 godina, gde se njeni plodovi preporučuju kao sredstvo za „čišćenje krvi“. Tokom srednjeg veka počela je da se širi po Evropi, idući od juga, te je u 17. veku stigla čak do Švedske na severu. Ne treba joj mnogo, te raste samoniklo, ali se u današnje vreme ponegde i gaji u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi.

Detaljnije

Bela detelina

Nakon sušnog i vrelog leta prizemne biljke su toplu i relativno vlažnu jesen doživele kao novo proleće – dok lišće na drveću žuti, one ponovo listaju i cvetaju: maslačak, bela rada, mrtva kopriva, crni slez, a sa njima i bela detelina.

Detaljnije

Crni orah

Opadoše orasi, a veverice, vrane i ljudi su ih već pokupili, i verovatno bi svi mogli da se slože oko toga da ovogodišnji rod i nije bio baš obilan. Oni koji su ostali kratkih rukava bi možda trebalo da znaju da orasi nisu usamljeni u svome rodu latinskog naziva Juglans i da u Beogradu raste bar još jedna vrsta drveta koja rađa orahe, a kojima je upravo sada vreme. Oni istina na prvi pogled i ne podsećaju na to što jesu, jer padaju zajedno sa debelom zelenom ljuskom tako da liče na zelene loptice, nešto manje od teniskih. Ali, orah je unutra, što se vidi tek kada se ukloni zeleni omotač, koji, da upozorimo, intenzivno boji ruke.

Detaljnije

Bokvica

Kao što verni pas ide za gospodarem, tako i bokvica ide za čovekom, naseljavajući se uvek u njegovoj blizini, uz puteve koje je progazio, na ledinama koje je utabao. Na divljim, bezljudnim mestima je nema, a u gradovima, koji za nju i nisu prijateljsko okruženje, ima je veoma mnogo. Očito, ne napušta nas, noseći sa sobom lek, hranu i utehu. Danas znamo da bokvicu rado jedu gusenice nekih vrsta leptirova, živina i zečevi, no, među ljudima to čine samo izuzeci, oni koji znaju koliko je blagotvorna, i koji, uprkos nametljivim reklamama za proizvode farmaceutske industrije, i dalje veruju da je lakše, lepše i sigurnije jesti lekovitu hranu, makar rasla kao korov kraj puta.

Detaljnije

Divlji kesten

U gradskim parkovima i u ponekim srećnim ulicama rastu divlji kestenovi, plemenito i dostojanstveno drveće – lepo kao celina, a lepo i u svakom svom pojedinačnom detalju: stasu, listu, cvetu i plodu. Ako sada pogledate u njih, videćete da su im bodljikave čaure već napukle i da će se uskoro po zemlji opet zakotrljati sjajne crvenkastosmeđe loptice. Zašto ih zovu kestenjem – nije baš jasno, osim što su nekome verovatno ličile na plodove jestivog kestena koji im nije srodan. U velikom delu Evrope zovu ih konjskim kestenjem, jer su se njima nekada lečili iscrpljeni i bolesni konji. Mada je lekovito, ovo kestenje za ljude, a ni za konje nikako nije jestivo, dok svinje, koze, srne i jeleni bez ikakve brige uživaju u njima.

Detaljnije

Grožđe

Kada sedite u hladu vinove loze sa koje u ove tople jesenje dane vise zreli grozdovi imate osećaj da ste konačno kod kuće i da nigde više ne treba da žurite, jer ste evo upravo već stigli. Ovaj osećaj se javlja čak i ako se ovo događa u centru grada koji vas žurbom dovodi na ivicu histerije istog trenutka kad stupite na ulicu. Ma kako se činilo čudnim, ovih dana i u Beogradu zri grožđe, skriveno u dvorištima ili okačeno na ograde i kapije mirnijih ulica. Uglavnom je neprimećeno, jer zna se: hrana se kupuje u marketu, a lek u apoteci, no još uvek poneko zahvalno pruži ruku za slatkim voćem.

Detaljnije

Matičnjak

I u gradu, prava je sreća poznavati matičnjak. Može se činiti da je nepotrebno ovde, među tolikim raznolikim ljudima, upoznavati naizgled neugledna i nezanimljiva zelena, nepokretna stvorenja koja uz to još i sva liče jedna na druge. Međutim, svi znamo da nisu svi ljudi blagotvorni i podstcajni, da je u gradu ponekad mnogo više onih od kojih se umorite, od kojih vas zaboli glava ili vam skoči pritisak. E, tada treba potražiti matičnjak i njemu slične biljke jer su one uvek i blagotvorne, i podsticajne, i uspokojavajuće. Kada ste usamljeni, zabrinuti, neraspoloženi, otkinite listić, malo ga protrljajte ili zgnječite, pomirišite i sve će ponovo biti lepo, jednostavno, jasno i blisko. Naći ćete ga u polusenci gradskih šumaraka i u vrtovima starijih kuća gde su godinama nečije brižne ruke iz godine u godinu donosile blagodatne biljke.

Detaljnije

Ivanjsko cveće

Jučerašnji praznik rođenja svetog Jovana Krstitelja je zapravo stari paganski praznik letnjeg solsticija – dana kad Sunce dostiže najseverniju tačku. Svi znamo da dugodnevica, t.j. kalendarski početak leta pada 22. juna, ali, ma koliko nam bio drag, naš pravoslavni kalendar ipak gotovo dve sedmice zaostaje za zbivanjima u Kosmosu koje bi zapravo trebalo da prati. Kako bilo da bilo, veruje se da u vreme ovog praznika Sunce igrajući od radosti tri dana stoji u istoj tački neba. Za to vreme svekoliko bilje na Zemlji zadobija izuzetne magijske i lekovite moći, te ga upravo tada treba brati. Stoga je praznik dobio i ime sv. Jovan Biljober.

Detaljnije

Neven

Prvi datum jula, ili bilo kog drugog meseca u godini, pruža izvanrednu priliku da se govori o nevenu. Objašnjenje za ovo leži u njegovom naučnom nazivu, Calendula officinalis, koji potiče od latinskog calendae što znači ‘prvi dan u mesecu’, odakle je, uzgred rečeno, izvedena i reč kalendar. Neven dakle cveta u prvom danu svakoga meseca. Ne žurite da na ovo odrično zavrtite glavom: i kod nas mu ime govori da nikada ne vene, a ako se spustimo ka jugu za manje od deset stepeni geografske širine, prispećemo u njegovu postojbinu gde se nazivi i činjenice nepobitno slažu.

Detaljnije