Badem

Još samo nekoliko dana, i zabehariće prve voćke koje su već do pucanja napele svoje pupoljke. Biće to džanarike, ali ako pažljivo pogledate po starim dvorištima, videćete u ponekom još i badem koji se prvi zaleteo u proleće. Svima koji su ga nekada ovde posadili Beograđani bi svakako trebalo da budu zahvalni. To je pravi poklon i to ne običan: Badem se zove još i bajam, mandula, mendula i amigdala, a kažu da ovaj poslednjih naziv potiče od drevne jevrejske reči „magidel“ koja znači „dagoceni dar božji“.

Detaljnije

Narcis

Dva su cveta u bostanu rasla/ plavi zumbul i zelena kada. / Plavi zumbul ode na Doljane,/ osta kada u bostanu sama… Ova divna pesma o bolu zbog rastanka sa dragim našla je mesto u čitankama, no malo koji nastavnik ume deci da kaže sa kojim se to cvetom poredi nesrećna devojka. Zelenkade se upravo sada pojavljuju u baštama i na pijacama, naravno, zajedno sa zumbulima. Ima ih raznih: belih, žutih, sa mnogo ili sa samo šest latica, ali uvek sa prstenom u središtu… Mirišu opojno, te im se miris često koristi u izradi skupih parfema kao što su „Fatal“ ili „Samsara“ čija nas imena podsećaju na neizbežnost sudbine. Domišljati proizvođači valjda poručuju da će žene koje se ukrase tim parfemima sudbinski i nepovratno vezati za sebe voljenog i time biti pošteđene bolnog rastanka…

Detaljnije

Imela

Ako drveće i nije još olistalo, ipak se na njemu tu i tamo, visoko u krošnji ponegde može videti nekakav okrugli zeleni grmić. To je imela, tajanstvena i gotovo mitska biljka koja, između ostalog, u ovo doba godine simboliše nov život i ponovno rađanje.

Detaljnije

Jelka

Godina se bliži kraju, napolju je mraz, a valjda će i snega uskoro biti. Biljke su naizgled zamrle, ne zovu više i ne skreću pažnju na sebe… O njima se sve manje priča, pa ipak, ovih dana se često pominje naizgled jedna, a ustvari više biljaka, pod zajedničkim nazivom – novogodišnja jelka.

Detaljnije

Tisa

Ako se upitamo koje je evropsko drvo najdugovečnije, verovatno je da nećemo znati tačan odgovor. Prva pomisao – hrast, nije ni blizu, druga – maslina, nešto je bolji pogodak, ali ne i najbolji. Niko se ne bi setio tise, a ona je zapravo odgovor na postavljeno pitanje. Zašto? Pa, najpre zato što se tisa retko sreće u prirodi, navikli smo da je vidimo samo kao ukrasno gradsko drvo, što mnoge navodi da pomisle kako je uvezena sa nekog drugog kontinenta, to jest, da nije evropska vrsta. Potom, oni koji je ovde sade, ili njihovi naslednici, posle nekog vremena odluče i da je poseku, tako da je malo koje tisino drvo uspelo da postigne vremešne dimenzije koje mogu nagovestiti moguću fantastičnu dugovečnost vrste koja iznosi više hiljada godina. Mada ne postižu znatnu visinu, obično samo do 20 metara, stabla pravih starica među tisama, onih preko 2000 godina, imaju prečnik od dva do četiri metra. One se čuvaju u mnogim evropskim zemljama, a neke su i gotovo slavne – imaju svoja imena, poštovaoce, čak i obožavaoce.

Detaljnije

Crni bor

Došlo je vreme četinara – sad, kada je listopadno drveće ostalo bez raskošnih jesenjih boja, oni privlače pogled svojim bujnim zelenilom.  Naročito su lepi ovih dana, kad snega još nema, ali su im iglice posute ledenim kristalićima od hladnih zimskih magli. Crni borovi bili su možda prvi četinara koji su u velikom broju sađeni po beogradskim parkovima. I sada ih ima gotovo u svakom, samo im se sve manje divimo jer izgledaju tako obično u poređenju sa otmenijim pridošlicama, na primer kedrovima. Crni bor je zaista uobičajena vrsta, ne samo kod nas već i u celoj Evropi – raste na planinama i u nizijama, voli Sunce i čist vazduh, ali odlično podnosi i gradski smog. Može poživeti i do 500 godina.

Detaljnije

Lovor

Pred kućom u ulici Preševskoj broj 47. raste drvce koje se u Beogradu zaista ne može često videti: Verovali ili ne, reč je o lovoru, kog je neki ljubitelj nekad posadio da ovde miriše i podseća nas na sunčani Mediteran. Drvce se izgleda tu baš dobro smestilo: raste pred južnom fasadom, zaklonjeno od oštrog severca i plahovite košave. Mada sam pomen lovora budi sećanja na toplo leto, ipak je ovo prigodni trenutak da o njemu govorimo, s obzirom da je zimzelen, te se lepo vidi sad kad drugog lišća gotovo da i nema. Osim toga, kulinarski priručnici kažu da je novembar pravo vreme za branje listova koje ćemo pod nazivom lorber dodavati u prebranac i riblje čorbe u tokom posta koji je upravo počeo.

Detaljnije

Koprivić

Na Neimaru, u ulici Internacionalnih brigada 76 nalazi se kuća koja je zapravo prva beogradska građevina podignuta u modernističkom stilu. Sada je zaštićena zakonom, a daleke 1929. godine ju je projektovao i potom u njoj sa porodicom živeo arhitekta Milan Zloković. Neposrednu blizinu kuće krase dva velika drveta koja su tu sama od sebe iznikla, verovatno iz semenki koje su donele ptice. Ljudi ih nisu odbacili, naprotiv, štitili su ih i negovali kao pravi dar sa neba. To drveće pripada vrsti koja se zove koprivić a koja nije deo našeg podneblja, te nam je i sam njen naziv nepoznat. Koprivići su ovde doneseni radi sadnje u parkovima, a postojbina im leži južnije, u Mediteranu.

Detaljnije

Kesten

Iz parkova su već nestali divlji kestenovi – neke su pokupila deca, a većinu su počistili radnici gradske čistoće. Međutim, još je u toku sezona pitomih, jestivih kestenova, kojih u parkovima nažalost i nema. Nekoliko lepih, već velikih stabala raste u dvorištu Instituta Siniša Stanković, tek poneki se može videti na travnjacima uz zgrade, ali ima ih sve više u dvorištima prigradskih stambenih i vikend naselja.

Detaljnije

Topinambur

Osim hrizantema, u kasnu jesen cveta još jedan divni žuti cvet koji ponosno možete staviti u vazu, da vam ukrasi i osvetli dane u kojima Sunca više nema dovoljno. Taj cvet se sada može videti u mnogim dvorištima, ali isto tako i na ničijem zemljištu, na obodu grada, najčešće uz reke i kanale, i ne samo tamo. Podseća na mali suncokret, što nije slučajno jer pripada istoj biljnoj porodici. Naučni naziv ovog cveta, Helianthus tuberosus, zapravo znači „suncokret sa gomoljima“, a ti su gomolji već ono za šta su mnogi čuli, a neki i kupili, pod nazivom „čičoka“, ili, još neobičnije, „topinambur“.

Detaljnije