„Мртав у земљу пао, жив из земље устао, црвену капу бацио и људе успавао.“ Ко то ради? Дивљи макови, или булке. Оне цветају у мају и сада је немогуће не приметити их на песку Новог Београда, дуж ауто-пута и речних насипа. Њихова јарко црвена боја пламти у зеленој трави наговештавајући врелину, пуноћу и родност лета које је тек пред нама. Булке су још пре много хиљада година, од самих почетака обраде земље, нераздвојно биле повезане са земљорадњом, те су нашле места у свим култовима и ритуалима којима је требало обезбедити добар род.

Старогрчка богиња жетве, Деметра, и њена римска наследница Церера увек су их носиле са собом. Родност је свакако повезивана са великим мноштвом црних семенчица у зрелим чаурама. Друга особина макова, да из оштећеног ткива луче сок који успављује (и из кога се касније правио опијум) повезао их је са богом сна, Хипносом. Он је, кажу митови, и створио булке не би ли успавао Деметру преморену од узалудне потраге за вољеном ћерком, и тако јој омогућио мало одмора. Teк након тога њима је засејао и поља у свету снова.

Као лековите биљке булке су коришћене још у древном Египту. Званична медицина их данас мало цени, али у народним медицинама многих земаља црвене латице се користе за ублажавање кашља и болова, као средство за боље варење, смирење, успављивање. Латице се могу употребити и за бојење вина и сирупа, лекова, хране и тканина. Семенчице булки, ако имате стрпљења да их довољно скупите, можете да употребите за штрудлу или неки други од познатих специјалитета са маком. Изгледа необично, али оне се сакупљају у толикој количини да се из их њих и уље цеди. Оно се некада користило у козметици и за справљање боја. Стари руски иконописци су веома ценили те боје због дуготрајности и меког, топлог сјаја.

Семенке су имале још важних улога: на пример, чувале су људе, њихов иметак и кућу од нечистих и недобронамерних сила. Просипале су се у углове собе где су спавале породиље и мала деца, стављале се у чарапе невестама пре уласка у нови дом, посипале по штали и стоци. Нарочито се није штедело када је требало засути гроб у коме је лежао вампир, при чему му је саопштавано да ће у кућу ући тек ако успе да све семенке покупи (што је, наравно чак и њему било немогуће). Девојка која увече, у време растућег Месеца у десни длан прикупи семенчице беле булке могла је да их носи у џепу и да буде сигурна да ће то привући праву љубав. Данас се девојке више уздају у лепоту, те у ове топле дане учестало посећују разноразне салоне. Увек је то било, само се другачије радило. Ево за крај старог рецепта за депилацију: булку, целу биљку, спалити и пепео утрљавати тамо где длаке не треба да расту. Вреди покушати!