Под Сунцем које је већ веома близу тачке летњег солстиција цвеће на прозорима и балконима увелико цвета: мушкатле, петуније, лепи јова, и још много тога. Један дугачки балкон окићен драгољубом у свим нијансама од жуте до наранџасто-црвене боје подсетио нас је да свакако треба да кажемо нешто о биљци са тако лепим именом. Оно и само много говори, али, мада звучи веома домаће, ипак је драгољуб стигао у Европу тек у 17. столећу, а у наше крајеве вероватно и пар векова касније.

Кад га боље погледате, увидећете и сами да је ‘дођош’ јер његов цвет заиста не личи ни на шта што иначе срећемо по нашим ливадама. Са задње стране има дугу цев са нектаром у коју се пчеле тешко увлаче, али која је као скројена за дуг и танак кљун колибрија. Колибри и драгољуб су просто створени једно за друго и у заједничкој постојбини на падинама Анда у далекој Јужној Америци су такорећи нераздвојни. Ондашњи индијански народи користили су драгољуб као храну и лек, а томе су се релативно брзо научили и белци. Доказано је да уништава патогене гљивице, грам-позитивне и грам-негативне бактерије. Користи се за лечење инфекција у уринарном тракту и органима за дисање, против срчаних обољења, испадања косе. Нарочито је делотворан у лечењу акни. Садржи доста гвожђа и витамина С, што га, уз пријатан љуткасти укус топло препоручује и као намирницу. Једе се свеж, најчешће као салата, само се пупољци и зелени плодови киселе и служе као зачин. Не треба га сушити ни правити залихе – увек се бере само колико је потребно за један оброк. Свакако треба рећи да је драгољуб и у врту драгоцен помоћник: ту растерује многе штетне инсекте и као магнет привлачи на себе црне ваши које га воле више од воћки и другог поврћа.

Научно име, Tropaeolum majus, дао му је Карл Лине, по грчком ‘тропајон’ што је некада било дрво о које су након битке качени штитови и шлемови побеђених непријатеља. Великог природњака су округли листови и необични цветови на једном драгољубу усправљеном уз притку у неком врту подсетили на те штитове и шлемове. Линеова ћерка Елизабета открила је на њима још једну изванредну ствар: у рано јутро цветови драгољуба светлуцају као да бацају сићушне искре. Порекло појаве није електрицитет, већ оптичка реакција ока изазвана контрастом између наранџасте боје цветова и околног зеленила. Ако вам је драгољуб негде у близини, и ако нисте од оних који више воле виртуелну стварност од збиље, једне вечери угасите рано телевизоре и рачунаре како бисте сутра устали рано и уверили се још једном да је природа чаробнија од сваке дигиталне варке.