Као што верни пас иде за господарем, тако и боквица иде за човеком, насељавајући се увек у његовој близини, уз путеве које је прогазио, на лединама које је утабао. На дивљим, безљудним местима је нема, а у градовима, који за њу и нису пријатељско окружење, има је веома много. Очито, не напушта нас, носећи са собом лек, храну и утеху. Данас знамо да боквицу радо једу гусенице неких врста лептирова, живина и зечеви, но, међу људима то чине само изузеци, они који знају колико је благотворна, и који, упркос наметљивим рекламама за производе фармацеутске индустрије, и даље верују да је лакше, лепше и сигурније јести лековиту храну, макар расла као коров крај пута.

Боквица је иначе космополитска биљка, расте у читавом свету који је населила буквално пратећи стопе колонизатора. Рецимо успут да је управо због тога северноамерички домороци зову именом који значи „траг белог човека“. Постојбина јој је несумњиво Евроазија, мада је неизвесно који њен део. Можда је то и овде, јер је у народу остало предање о њеном настанку: некада давно, некаква велика војска је кренула на нашу земљу. Пар дана пре одлучујуће битке у њој се појавила болест која је онеспособила готово све људе. Освајачи су морали се повуку без боја, али је наш војсковођа, њихов противник, подстакнут искреним саосећањем, узјахао коња и кренуо да им тражи лека. Није знао шта то може бити, али је снагом своје вере и човекољубља учинио да лек никне тамо где се његово бачено копље заболо у земљу. И – никла је боквица. Њен уздигнути класић са семеном Руси називају стрелом, што казује да и код њих постоји слично предање. Када смо већ код зрелог класа, рецимо да су од њега стари арапски и персијски лекари справљали лек за импотенцију чији су рецепт столећима чували у тајности. Додајмо да се семеном боквице, а јесен је време када се оно сакупља, лече неплодност код жена и мушкараца, болести простате, констипација и много шта друго…

Сви ипак најбоље познајемо лист боквице проткан чврстим спроводним нитима, због којих је биљка стекла и сликовити назив жиловлак. Ваљда смо сви бар једном у животу њиме покрили огреботину или рану, истрљали места где су нас уболи комарци или пчеле… Тај лист може много више: лечи спољашње и унутрашње чиреве, болести плућа, желуца, црева, олакшава искашљавање, смирује упале очију, пегла боре на лицу. И коначно, ако сте дуго ходали, несвесно разносећи тако боквицу широм света, помозите уморним ногама и повратите снагу тиме што ћете обложити обућу лишћем и босом ногом стати на њега. А ако додате и мало корена, његова магијска сила ће вам, верује се, сваки пут учинити лаким, успешним и срећним.