Из недеље у недељу говоримо о биљкама које са нама живе у граду. Испоставило се да нема безвредних ни безначајних, да нас свака на свој начин краси, храни, штити и исцељује. Ипак, досад не поменусмо ону коју и наука зове спаситељицом: салвију, или, по нашки, жалфију – љубимицу и узданицу свих који знају да име није случајно добила. Једна легенда приповеда да је спасила и Богородицу, сакривши је кад је са Христом у наручју бежала пред Иродовим војницима. Када је опасност прошла, Мати Божја се захвалила: „Од овога дана, у веке векова људи ће те волети, а ја ти дарујем моћ да их лечиш од свих болести. Спасавај их од смрти, као што си и мене данас спасила“. И од тога дана, кажу, жалфија лечи људе.

Ипак, све је морало почети много раније, јер су се њоме много пре Христа помагали сви антички народи који су живели око Средоземног мора. Поштовали су је још стари Египћани који су били врхунски познаваоци трава: након помора услед епидемија и ратова жене су примораване да у храну додају што више жалфије, како би се народ брже умножио. И Грци – Хипократ и Диоскорид сматрали су је светом травом и драгоценим средством за лечење неплодности. Бездетним женама преписивали су сок од жалфије са врло мало соли. Ту праксу преузели су и Римљани који су саветовали да је користе оба супружника, а данашња наука каже да су били у праву: жалфија уређује лучење хормона и код жена и код мушкараца. Од Римљана су нам остале и препоруке за употребу жалфије у купатилима праћене тврдњом да за људско здравље нема ничег бољег. Од античког времена до средњег века, па и даље, њоме су се служили чаробњаци и врачаре, али и алхемичари. Њима је помагала у добијању „филозофског камена“ који је сваки метал претварао у злато. Обичан народ је веровао да жалфија продужава живот, да јача тело, спречава и лечи тешке болести, даје снагу а односи слабост… Била је неизоставни састојак у различитим „еликсирима младости“. Апотекари су усрдно препоручивали супу од жалфије са белим луком и шаргарепом као лек од готово свих болести. И данас се користи у кухињи, највише као зачин за месна јела, али се додаје и салатама, јелима од поврћа, сосовима, маринадама. Зачин попут жалфије је неопходан данашњем грађанину Србије јер, каже наука, помаже у борби против стреса и депресије, потискује осећај зебње и страха, спречава деменцију и Алцхајмерову болест, јача памћење и стимулише умну делатност… Чај од жалфије има и јединствени учинак: развејава маглу у глави и мисли чини јаснима. Можда бисмо могли да најпре прогласимо „недељу жалфије“, па тек онда да гледамо шта ћемо и како ћемо.