Лист: Користи се као зачин. Млади листови се одсецају заједно са стабљикама пре цветања, у марту и априлу. Суше се у сенци, на прохладном и добро проветреном месту. Са сувих стабљика се одвајају листови, дробе, пакују у добро затворене тегле и чувају на тамном и сувом месту. Мада је има у изобиљу, красуљица је код нас готово непозната. Као зачин пролећа слављена је још у античко доба, а данас је највише има у француској кухињи. Млади листови се спремају свежи, а дуже се могу чувати замрзавањем, или краће у најлонској кеси одложеној у фрижидер. Арома се сушењем у великој мери губи, али ипак се користи и сува биљка, с тим што се јелима додаје у знатно већим количинама него свежа. Фино сецкани листови красуљице, слично першуну, додају се салатама, крем супама, сирним намазима, јајима, умацима с маслацем, бареној риби, пилетини. Најбоље ју је додавати на крају кувања, или посути по салатама пред само сервирање. Од других зачина, добро се слаже с першуном, естрагоном, шафраном.