Лист: У исхрани се могу користити млади пролећни листови богати витаминима С и А: свежи, као додатак салатама, динстани, или се њима могу завити сарме.

Корен: Корен се много више употребљава, највише у периоду од јесени до пролећа. Осим што су жестоко љути, коренови самониклих биљака имају незнатно опорији и горчи укус него култивисани. Свеже наструган корен служи се уз јела од меса, уз хладна печења, кувану говедину и масне кобасице. Може се додавати и зимским салатама, ставља се у туршије да им побољша укус и сачува их од кварења.

Лековитост: Корен садржи шећер и минерале, највише калијум који подстиче излучивање, антибактерицидна етерична уља и много витамина С. Делује антисептично, а редовна употреба током зиме очуваће у организму залихе минерала и избацивати вишкове масноћа из органа за варење. Испарљиви састојци рена могу да нам натерају сузе на очи и да зачас прочисте синусе и избаце из њих вишак слузи. Осим у синусима, растварају слуз и у плућима и цревима. У желуцу ствара пријатну топлину, подстиче лучење сокова и убрзава варење.