Година се ближи крају, напољу је мраз, а ваљда ће и снега ускоро бити. Биљке су наизглед замрле, не зову више и не скрећу пажњу на себе… О њима се све мање прича, па ипак, ових дана се често помиње наизглед једна, а уствари више биљака, под заједничким називом – новогодишња јелка.

Јелке, односно јеле, заиста су прва врста која је на Западу кићена за Божићне празнике, а потом и код нас, али за Нову годину. Међутим, када се број породица које су желеле да оките новогодишње дрвце знатно увећао, јеле су замењене смрчама које су знатно отпорније и много јефтиније за узгој. Лаик неће ни приметити неку разлику између јеле и смрче – на први поглед, оне веома личе. Уосталом, то и није много важно, ако вам само треба зимзелено дрвце да окачите светлуцаве украсе и под њега ставите поклон за децу. Није важно чак и ако желите више – да направите сируп за лакше дисање или да попијете чај од иглица. Он се прави на исти начин и од јеле и од смрче: Свеже гранчице оперете и потопите у врућу воду на пар минута, да се са иглица растопи воштана превлака. Потом их исечете на ситне комадиће и одмах прелијете прокуваном, али охлађеном водом. У то се дода мало лимуна или јабуковог сирћета, да се издвоји што више витамина Це. Оставите да стоји неколико сати, и потом процедите. И то је све – пијете у току дана, заслађено по укусу. Овај чај снабдева тело неопходним Це витамином у зиму и рано пролеће, т.ј. кад нема другог свежег биља. (Не рачунајте много на увозне лимунове, поморанџе и мандарине – мада су кисели, испитивања су показала да у њима готово да и нема Це витамина што је право чудо савремене технологије и трговине!). Испитивања иглица четинара напротив показују једно дивно мало чудо природе: уколико је зима хладнија, у њима утолико има више Це витамина!

Јела у градовима има мало – оне не подносе суво земљиште, дим, прашину и смог. Смрча има нешто више, а понегде се може угледати и њихова рођака, лепотица на коју смо поносни – Панчићева оморика. Расте у двориштима, нарочито у оним са закључаним капијама. Један суграђанин који није закључавао капију пре неколико година на месту своје оморике затекао је само пањ – остатак дрвета беше отишао да некоме улепша новогодишње празнике. Пред нама је Нова година у којој су нам обећали кризу, беспарицу, нове светске и локалне сукобе, даље климатске промене и природне катастрофе, чак и пропаст света. Ако искључимо телевизор, бацимо новине и упалимо свећицу на зимзеленој грани (може и у парку), уз њен сјај ћемо бар на трен осетити спокој и радост, јер, Непобедно Сунце управо је поново кренуло ка северу.