Биљке одлично знају да су дани већ дуги. Још наизглед притајене због ниских температура, полако из земље усисавају снагу за скок у ново пролеће. Ако загрлите стабло брезе и прислоните уво на њега можда ћете чути како под кором већ колају сокови које моћна пумпа диже на висину да нахрани набубреле пупољке. У ово доба, пре појаве првих листова, некад се из стабала скупљао сок. Безбојан је, слаткаст и здрав: чисти крв, кожу, зглобове, лечи бубрежне болести и гојазност, негује и јача косу. Једно стабло може дати и више од сто литара. Сок брезе се чува у сенци а може трајати дуго: стајањем само добија резак укус због ферментације шећера. Данас се више не пије, нико га ваљда и не скупља: Самуило Барон и његова жена Катарина из села Шумарак у Делиблатској пешчари су последњи за које знамо да су то до недавно радили. На интернету се може наћи податак да се у Шкотској још увек производи брезово вино – можда се ускоро неко досети да почне да га увози.
На још голе гране бреза слећу вране, свраке, гугутке и голубови гривнаши. Посматрајте их како ломе витке прутиће и односе их некуд, да граде нова гнезда или поправе она од прошле године. Негде око равнодневице појавиће се први сићушни нежно зелени листићи. У то ће сенице почети да певају и да легу јаја. Оне се хране инсектима – наметницима који се појављују заједно са лишћем. Ко их је зимус хранио, не мора више то да ради. Узгред, у колико градских паркова сте видели кућице и хранилице за птице?
Млади листови брезе су јестиви и лековити. Могу се додавати у прве пролећне зелене салате, да прочисте и оснаже све што је болесно, уморно и малаксало. Касније, кувају се као чај.
Данас је женски дан, а бреза је дрво – девојка. Она је симбол Финске, љубав Русије, украс Немачке. Од ње беже зли дуси и уроци, али сама не може да побегне од злоумника са тестерама којима смета лишће што пуни олуке или гране што ударају о телефонске жице. У нашем граду срећом живе племенити витезови – један од њих је стоматолог који је пред својом ординацијом у Гершићевој улици на Звездари пре много година посадио брезу и отада је неустрашиво штити од напасника којих, верујте, није мало.