Ових дана, у београдском ваздуху се нешто променило: кроз испарења издувних гасова пробија се мирис јоргована. Неко време изгледало је да ће нестати из града: Стара дворишта полако мењају власнике, па ако на њима и не никне зграда, зидају се нове, много веће куће са новим, много мањим баштама у којима више нема липа, дудова, трешања, јоргована и јасмина… Уместо њих саде се магнолије, украсне руже и четинари, трава „на метар“, фонтане, па и базени. Стерилан, само оку допадљиви свет без мириса, пчела, дечјег смеха, птичјег цвркута, лептирова, мачића…

Мада протеран из многих дворишта, јоргован се на велика врата вратио у Београд. Све га је више на неограђеним травњацима, а грађани су засукали рукаве и посадили га дуж дунавске обале и под Небојшином кулом.

Научно име јоргована, Syringa vulgaris, враћа нас античком миту о непорочној нимфи Сиринги која се, бежећи пред распаљеним Паном, на обали реке претворила у трску од које је Пан потом начинио своју свиралу. Има међутим разлога да поверујемо да се лепотица заправо претворила у јоргован, најпре због скромних али неодољиво лепих цветова, потом због њиховог чистог и чедног мириса, и на крају, зато што један стари свирац са Старе планине тврди да се најбоље свирале праве управо од јоргована.

Можда не бисте погодили да је, ботанички гледано, јоргован рођак маслине. До нас је тек пре неколико година допрла вест о лековитости маслиновог листа, а ваљда тек треба да буде обзнањено да се цветовима, листовима, пупољцима а некад и кором јоргована лече чир желуца, кашаљ, плућне болести, камен у бубрезима, проливи, маларија, неуралгије, чак и епилепсија. Не морате га брати у граду. У читавој Србији јоргован самоникло расте на осунчаним кречњачким камењарима, па тако и на литицама изнад Ибра. Немањином унуку Урошу I то није било довољно: да би свечано дочекао своју невесту – Јелену Анжујску и још на доласку јој омилео земљу тако различиту од њене домовине, наредио је да се дуж друма уз реку којим је путовала засаде јорговани. Можда и због њих, краљица је заволела нови дом, потом заслужила љубав и поштовање поданика, родила два велика краља и на крају постала светица. Већ традиционална манифестација „Долина јоргована“ која се почетком маја одржава у Краљеву подсећа нас да лепота може освајати краљевска срца и снажити државу. Можда није касно да још неки пут покушамо.