Још само неколико дана, и забехариће прве воћке које су већ до пуцања напеле своје пупољке. Биће то џанарике, али ако пажљиво погледате по старим двориштима, видећете у понеком још и бадем који се први залетео у пролеће. Свима који су га некада овде посадили Београђани би свакако требало да буду захвални. То је прави поклон и то не обичан: Бадем се зове још и бајам, мандула, мендула и амигдала, а кажу да овај последњих назив потиче од древне јеврејске речи „магидел“ која значи „дагоцени дар божји“.
У најчитанијој божјој књизи, Библији, помиње се много пута, најпре у Књизи постања: „Рече им Израиљ, отац њихов: … Узмите шта најлепше има у овој земљи у своје вреће и понесите човеку ономе на дар: мало тамјана и мало меда, мирисавог корења и смирне, урме и бадема“. Заиста беше тако, јер је поднебље у коме се одвија библијска прича заправо и постојбина племенитог бадем-дрвета ког су људи узгајали још у раном бронзаном добу, пре више од пет хиљада година. Потом су га, још у античко време, раселили дуж обала Средоземног мора. Незахтеван и отпоран какав јесте, касније се успео и на север. Данас чак и у Немачкој и јужној Енглеској расте на отвореном. Планински Кашмир прогласио га је државним обележјем. Ако добро загледате, видећете да га и код нас ван града готово сваки прави домаћин сади уз кућу или викендицу, не толико рода ради, колико због лепоте стабла, цветова и старе песме: „Расло ми је бадем дрво, танко, високо / под њим седи хајдук Вељко с лепом девојком…“
Бадем би у пролеће био прави украс Београда, да је само среће да га има више. Ускоро за њим појављује се и ружичасти цвет брескве која му је заправо најближа сродница. Ако хоћете у то да се уверите, пробајте меснати омотач бадемове коштице док је још зелен – сладак је и доиста издалека подсећа на зелене брескве. Домшљати Јапанци би свакако умели и тај омотач да употребе у кухињи, али овде сви ипак чекамо да ујесен сазру дугуљасте хранљиве семенке. Једу се сирове, бланширане, печене, усољене, чак и димљене. Неизоставни су саставни део националних специјалитета Марока, Италије, Грчке, Либана, Сирије, Израела, Ирана, Пакистана, Индије, Кине и других земаља. У Европи су омиљени колачи са марципаном и нугатом који се такође праве од бадема. Ако их не правите са превише шећера, те посластице могу бити и лековите, јер се од листа и семенки бадема и иначе справљају и препарати који ублажавају болове, заустављају крварење, смирују кашаљ, доносе сан, кажу да чак и лече ујед беснога пса. За бадемово уље знају сви који негују своју кожу, али је мање познато да се оно и пије, здравља ради… Вратимо се ипак лепоти. Украсимо град бадемима, још колико овог пролећа – та витка дрвца нежних цветова живе до 150 година. Замислите само како ће у њима уживати наши чукунунуци…