Сунце је већ високо на небу – одважно се успиње ка највишој тачки и почетку лета. Андрић би рекао: „Све што живи, дише, гамиже, лети, сја или цвате само је одблесак Сунца.“ И тако, сада је све у снази – буја, цвета, множи се. Процветао је и багрем. На плацу једног напуштеног стоваришта у Звездарској шуми неко је покосио траву и поставио кошнице. Одатле излећу пчеле и радосно зује у мирисним крошњама којих, осим у шуми, има и дуж улице Кисела вода која се са врха Звездаре спушта у Миријево. Ипак је штета да их у граду нема више: у многим европским градовима багремови се саде у дрворедима јер добро подносе издувне гасове. Осим што умемо да ценимо багремов мед, код нас је ово лепо и вредно дрво углавном потцењено: сматра се коровом међу дрвећем те се користи углавном за огрев или за стубове у оградама или виноградима.

Багрем је у 16. веку из Северне Америке донесен у Европу у којој су до пре пар десетина милиона година живели његови преци. Најпре је сађен по краљевским вртовима, али је, сналажљив и способан, побегао у слободу и раширио се по целом континенту. Припада биљној породици лептирњача, а то значи да су му пасуљ, грашак и детелине рођаци. Свима им на корењу живе бактерије које везују азот из ваздуха и тако „хране“ свог домаћина, а та околност багрему помаже да се као пионирска врста шири по најмање гостољубивим подлогама. Осим тога, он има и отровну кору и листове који луче фитонциде, јак корен, трње и чврсто стабло којима се одупире нападачима, било да су биљке, животиње или људи.

Можда не бисте помислили, али багрем може бити прави горостас: најстарије познато стабло високо је чак 52 метра и има пречник од 160 цм. Дрво му је веома постојано, у земљи неће иструлити ни за сто година, калорично је готово као угаљ, гори споро, са мало дима и пламена, тврђе је од храстовине, и има светлуцава влакна која намештај или паркет чине нестварно лепим. Изврстан је и као грађа за чамце и мале бродове.

Ако треба, багрем вас може и нахранити, па и излечити: семенке богате беланчевинама могу се кувати или пржити, а зелене махуне се баре да би се од њих са уљем, сирћетом и белим луком приредила укусна салата. Цветови поред нектара садрже и много С витамина. Од њих се прави чај који олакшава искашљавање, лечи назеб, грчеве у стомаку, болести бубрега и бешике… Ако нисте болесни, наберите их, одвојте крунице од зелених чашица, додајте их зеленој салати или их измешајте са јогуртом. Могу се убацити у супе или чорбе, кашу од овсених пахуљица, слане или слатке уштипке, или скувати као слатко. Пријатно!