Након сушног и врелог лета приземне биљке су топлу и релативно влажну јесен доживеле као ново пролеће – док лишће на дрвећу жути, оне поново листају и цветају: маслачак, бела рада, мртва коприва, црни слез, а са њима и бела детелина.
Иако мала и наизглед нежна, бела детелина је заправо веома упорна, прилагодљива и издржљива, довољно да се прошири на практично читав свет и да свуда обезбеди себи сигурно место у пописима омражених корова. У суштини, ово је веома корисна биљка: расте обично на сиромашним земљиштима, а као и остале рођаке из породице лептирњача, захваљујући бактеријама које јој живе на корену она „хвата“ азот из ваздуха и уноси га у земљиште, да послужи другим биљкама. И над земљом је корисна: радо је једу сви биљождери, укључујући и домаће животиње. Ни људи не би требало да је заобилазе: листови детелина садрже много беланчевина, калцијума, витамина С. Можда нисте знали да се млади листови могу јести свежи, као додатак салатама, кувани, у чорбама, или динстани. Због неутралног укуса добро је промешати их са другим зеленим поврћем. Корење је такође јестиво, али су ипак најукуснији слаткасти цветови. Осушени, могу се употребити за припрему витамниског чаја, или самлети у фино брашно које се додаје смесама за хлебове и колаче. Природна медицина препоручује одвар од цветова и листова за избацивање токсина, чишћење јетре и жучне кесе – тиме и крви, за ублажавање бронхијалних грчева, за лечење реуме, костобоље, кожних проблема, кашља, прехладе…
Детелину са четири листа тражимо, беремо и носимо са собом, јер – то доноси успех у свему започетом. Некад се говорило: један листић за здравље, један за богатство, један за љубав, и један за лепоту. Лепота се и неговала магијом беле детелине: рано зором, пре изласка Cунца, жене су у пољу сакупљале росу коју су носиле кући у и њој три дана држале лист и цвет детелине. Том водом су уклањале боре са лица. Иначе, верује се да највећу магијску моћ има детелина убрана у ноћи са месечином, у време равнодневица и летњег солстиција, нарочито уочи св. Јована Биљобера. Наши преци су веровали да таква детелина у себи носи велику снагу љубави, среће, лепоте и младости. Сакупљали су листиће, сушили их и увек носили уз себе. И добри помоћник је отклањао невоље, уроке, зле чини које носе неуспех, усамљеност, безнађе – чувао је срећу човека који му се поклонио и убрао га. И тако, ако желимо да нам свет донесе срећу, морамо га прихватити, поштовати и волети, са свим бићима што живе у њему, чак и наизглед тако безначајним као што је бела детелина.