Лепо је што Београд има тако лепе, велике и све уређеније паркове, али срећа је и што у њему има још површина које не би требало звати запуштеним већ опуштеним јер зелени народ на њима живи без бриге и страха. Ако на некој од њих има и доста сунца, онда ту сигурно има броћева. Говоримо у множини, јер мислимо на две најчешће врсте: бели броћ који делује љупко и питомо, и лепљиви броћ са дугачком пузећом стабљиком и лишћем густо покривеним оштрим повијеним длачицама којима се качи за чарапе и вуче за шетачем као да говори: „узми ме са собом, ваљаћу ти“. Зову га лепљивцем, прилепачом, крпигузом, но ни једно од тих имена и не наговештава како то он може ваљати ономе ко га послуша и понесе.

Броћеви су веома корисна биљна породица. О једном њеном члану – ивањском цвећу већ смо говорили, и зато треба нагласити да остали ни у чему не заостају, напротив. Од античких времена су у употреби као лековито средство које подстиче лучење жучи и избацивање воде, лечe упале, смирују грчеве, чистe крв, а нарочито лимфу. Каша од згњечене биљке полаже се на ране, опекотине, чиреве, убоде инсеката, уједе змија. Народне медицине броћевима лече и туморе, нарочито коже, млечних жлезда и језика. Један руски запис о лепљивом броћу каже: „Када су бубрези, желудац или црева спуштени, они почињу лоше да раде. Ова биљка има задивљујуће својство да се, као што нам се качи за одећу, качи за унутрашње органе и да их вуче навише. И онда нестају цисте из јетре, песак из бубрега, желудац почне боље да ради, а храна се правилно вари и креће кроз дигестивни тракт.“
Броћ зову и гусјом травом, зато што гуске необично воле да га једу, али и људи су га до недавно радо јели. У кршевитим приморским крајевима и сада се спомињу пролећне чорбе од младог броћа, а у западној Европи жене су некад таквим чорбама одржавале витку линију. Једна занимљивост: броћ и кафа су прилично блиски сродници, па се пржењем тврдих семенки, оних које се скидају са чарапа након шетње кроз поље на коме расте броћ добија, кажу стручњаци, најбоља замена за праву кафу. Пробали смо, и заиста није лоше!

Слепљивањем свежих стабљика правиле су се некада цедиљке за млеко, а великом количином сувих стабљика пунили су се душеци. Из корена броћа се добијала интензивно црвена боја за тканине којом су бојени фесови, свечани јелеци и ћилими. Јарко црвена боја је иначе моћан заштитник од нечистих сила, те је и броћ тако постао страх и трепет за вампире. Не морате га носити са собом. Насртљивом вампиру запретите само броћем и глоговим трном, и видећете како делује!