Како јесен одмиче, све више примећујемо биљке које и зими остају зелене. Бршљан се раширио по сеновитим двориштима и градским шумарцима пењући се уз дрвеће које понекад као да се гуши у његовом загрљају. Не гледајмо га због тога попреко: то је заправо дивна, лековита, некада света биљка која само користи погодности за распростирање које су јој човек и природа овде створили. Наука каже да је давно, када је клима била топла и влажна, бршљан заједно са ловором обрâстао читав медитерански басен градећи непрегледне шуме. Оне су нестале са леденим добима, и мада су биљне врсте преживеле, те шуме се никад нису обновиле.

У античкој Грчкој бршљан је био симбол Дионисија, бога вегетације, вина, екстазе, драме, који је двапут рођен: Када је ватра Зевсове муње спалила Кадмову кћер, прелепу Семелу која још не беше родила малог бога, хладовита пузавица се обмотала око њега и тако га спасила. Слабачко детенце је Зевс потом ушио у своје бедро, а кад је ојачало, оно се поново родило. И бршљан се рађа двапут: једном на њему израстају изданци који пузећи беже у сенку, а други пут плодни изданци срцоликих листова који који расту навише, према Сунцу. Цвета крајем лета и ујесен, ситним зеленкастим цветовима богатим нектаром коме се радују инсекти и пчеле, а црне сјајне бобице дозревају крајем зиме, чему се радују птице које му разносе семе. И наука је потврдила да је то веома активна лековита биљка. Може бити и отрован, те се мора користити уз много мере и опреза. На кашаљ делује многотруко: разређује слуз и тако помаже искашљавање те отклања грчевити кашаљ, а успут и уништава праве узрочнике невоље – бактерије и вирусе. То наравно није све: жене данас купују препарате који лече целулит, али углавном није познато да се бршљаном могу лечити и реума, болести жучи, бешике и крвних судова, катар плућа и црева, неуралгије, мигрене, и да у народним веровањима важи за добар афродизијак, што нас опет враћа у прастара времена када су се дионисијским свечаностима разуздано славили плодност, стална обнова живота, а тиме и бесмртност. Не само да су се њиме некада китили Дионисије, менаде, сатири, мудри стари Силен и њихови посвећеници, његова лоза може се видети и исклесана на зидовима старих цркава, на гробовима и на платнима великих сликара. Бршљан иначе може бити и дужи од 50 метара, а старост најстаријих познатих јединки процењује се на 450 година. Како расте чврсто припијен уз дрво, он је и симбол верности и срећног брака. Супружници зато могу да своје годишњице славе наздрављајући из чашица од бршљановог дрвета што ће им сигурно помоћи да очувају здравље и блискост.