Чудесне и моћне биљке расту свуда око нас, налазећи начина да опстану некако и у граду који према њима није благонаклон, већ напротив нетрпељив. Једна таква биљка је чичак. На помен тог имена старији Београђани се сећају његових цветних главица обавијених готово лепљивим, меким и при врху свијеним бодљицама којима су се некада гађали и које су се баш тешко вадиле из косе.

Данас се оне, све до даље периферије, више и не могу наћи: тамо где чичак успе некако да никне, градско зеленило га сасече својим косилицама много пре него што се на њему усправи цветна стабљика. Тако се увек виде само приземни листови које само ретки зналци препознају. Да га пусте, нарастао би око метар у висину, ширио би своје велике, мало наборане листове, цветао и носио плод. Надземни део се може употребити на много начина, између осталог и као храна – посебно су укусне сочне усправне стабљике које се једу пре цветања и које најпре треба огулити. Међутим, права благодат чичка крије се у његовом дугом, меснатом, и, авај, прилично кртом корену који ваља пажљиво копати. Како не садржи скроб већ инулин, веома је погодан за дијеталну исхрану код многих болести, али права вредност је заправо изузетна особина да необично брзо и делотворно чисти крв и лимфу, отклања све застоје у телу, смањује отоке и избацује отрове, било кроз кожу или преко бубрега. Источне традиционалне медицине држе да чичак психички уравнотежава нестабилне енергије, да елиминише прекомерну амбицију и силовите емоције попут беса и агресије. У Азији се зато много гаји као повртна култура, нарочито га макробитичари необично цене и готово свакодневно користе на много разних начина.

С обзиром на наше нарави, манире и услове живота, рекло би се да би и нама могао много да помогне. Али, уместо да га имамо на уму и пред очима, ми га потискујемо, све даље у таму заборава.Када смо упитали групицу београдских школараца за чичак, једино чега су могли да се сете била је лепљива трака којом се затварају ранчеви, новчаници, патике. О биљци ни помена, стога треба рећи да је човек који је смислио и патентирао ту траку, а потом на њој зарадио богатство, идеју добио када је након шетње чистио длаку свог пса од нахватаних главица чичка. Те се главице употребљавају, каже Веселин Чајкановић, у аналогној магији. „Кад крену да просе девојку просиоци баце на момка чичак да би се девојка залепила за њега.“ Неизвесно је да ли је заједно са именом и ово својство прешло на горе поменуту траку. Драги школарци, пробајте да тако „одвојите“ за себе момка или девојку, и јавите да ли вам је успело.