„Чуваркућа је боља на кући, него два пса пред кућом“ – пише у „Речнику српских народних веровања о биљкама“ Веселина Чајкановића. Но, нису само Срби ти који верују у то да чуваркућа чува кућу од громова, лопова, вештица, болести, и уопште сваке несреће – готово идентична уверења забележена су у дословце свим земљама у којима она успева. Постојбина јој је иначе Европа: њен јужни и централни део, и то високе планине где расте на готово голом камену, изложена мразу и жеги, води и суши, ветру, олуји, и наравно – громовима.

Никада се неће сазнати ко је први приметио да громови не ударају у чуваркућу – то је, наравно, морало бити веома давно, јер је од античких времена повезивана са громом и боговима-громовницима: Зевсом, Јупитером, касније нордијским Тором. Да је ова веза дуго потом била ван сваке сумње говори и то да је у средњем веку Карло Велики законом обавезао своје поданике да саде чуваркућу на крововима. И она их је чувала. Многи је народи и данас зову Јупитерова или Торова брада, или, једноставно – гром-трава, а и наука јој је дала назив који подсећа на службу коју је некада обављала: Sempervivum tectorum, што би значило „кровна вечноживећа (биљка)“. Руси је зову „молодило“, очито зато што су јој приписивали својство да подмлађује човечји организам. За то постоје и научне потврде: установљено је да сукулентне биљке (то су оне које чувају воду у листовима) које живе изложене суровим условима, борећи се за живот стварају биостимулаторе који њима омогућавају да преживе, а нама да се лечимо и подмлађујемо. То својство има рецимо и алоја вера.

Начини примене могу бити веома једноставни: споља – трљати кожу огуљеним или згњеченим листовима, изнутра – једноставно појести сваки дан по неколико листића. Чуваркућа се једе свежа, може се додавати чорбама или киселити. Има пријатан киселкасти укус, те може и да угаси жеђ. Од античких времена се сматра и лековитом биљком. Стари Грци су веровали да, помешана са вином, може да неутралише и најјаче отрове. Чај од чуваркуће преписивали су за изоштравање вида и слуха, а помешана са медом је лечила слабост срца и чир на желуцу. Сви знамо да свежим соком лечимо бол у уху и упале на кожи, свраб и отицање након убода инсекта. Дакле, веома је згодно имати чуваркућу у близини, чак иако смо обезбедили громобран, аларм и камере против провалника, апотеку у суседству, биоенергетске генераторе. Јер, осим што све то може заменити, чуваркућа је и ЛЕПА: није тек тако добила име камена ружа. Постоји много декоративних сорти, ваше је само да изаберете једну, или више. Време садње чуваркуће је – било када, а место – било које.