Драги Београђани, уместо у кафиће, кладионице и играонице, пођите на Авалу. Јер, тамо већ неко време цвета дрен. А ко хоће да се ослободи дремежа и лењости, кад види први процветали дрен, треба да му приђе и каже: „Ја видех зелен дрен, предадох му дријем и лијен!“ Ко жели да буде здрав, треба да убере дренову гранчицу и да је спусти у воду којом ће се сутра умити. Ко жели мир у кући, треба да од дрена направи венчић кроз који ће повремено поглêдати своје укућане…

Негде крајем 1804. године Васа Чарапић, Змај од Авале, запали хан Турцима који му убише брата и одметну се у хајдуке. Прве месеце је једва преживео. А кад на измаку зиме угледа први процветали дрен, извади из појаса сребрњак (неки причају да је то био дукат) и дарова дрво, као весника бољег времена које чека и њега и Србију. Данас не верујемо ни у боља времена, ни у дрен. Многи не знају ни како изгледају… Дрен је најмоћнија од свих добрих биљака које живе са нама. Пореклом је из ових крајева, чврст је, здрав и издржљив. Од најстаријих времена сви народи који су га познавали повезивали су га са Сунцем, здрављем, животом. Касније, поистовећен је са самим Христом: кад није било нафоре, људи су се причешћивали дреновим пупољком, дрену су се молили, исповедали, заветовали. Живом ватром која се вадила из дреновине села су се лечила од епидемија и штитила од других зала. Дреновом гранчицом се шарала чесница, од ње се правило џуркало, миксер за чорбу од коприва, дренов клин је држао греде у крововима кућа, ралом од дреновине заоравала се прва бразда, дреновим прутом пастири удараху јагањце да би им стада била здрава и напредна…

Чај од коре дрена лечи пролив, крварења, хроничне упале црева, грознице, кожне болести. 5 гр насецкане или млевене суве коре треба кратко прокувати са 2 децилитра воде. Прохладити, процедити и попити у три пута током дана. Може се спремити и вино: 3о гр суве коре ставити у литар вина и после 10 дана процедити. Узимати 2 до3 чашице дневно.

Најлепши и највеселији део приче су угасито црвене дрењине од којих се праве сок, џем, слатко, вино, ракија…. Али, о њима ћемо у септембру, кад буду зреле.