У паркићу у Таковској улици, код броја 22, расте једно старо дрво које је, својом срећом а милошћу градских власти, заштићено. Издвојено је, а крај њега је стајала табла на којој је писало да је то веома стар бели дуд. Таблу је неко одвалио, и сад више не можемо сазнати ни колико је тај дуд заиста стар, а камоли нешто више о њему.

Бели дуд је дошљак из Азије, стигао је у Европу заједно са свиленом бубом чије се ларве хране искључиво његовим лишћем. Код нас је најпре, вољом аустроугарске управе, сађен у Војводини. Дуж пута ка Старој Паланци још стоји прастари дрворед дудова из тог времена. У Србији је његову садњу заговарао и спроводио Атанасије Николић, први ректор крагујевачког Лицеја, оснивач прве пољопривредне школе и првог часописа за пољопривреднике. Атанасије је, вођен родољубљем, напустио удобан живот управника грофовског имања у царевини и са породицом прешао у Србију тек ослобођену од Турака. Ту се таљигама читавих девет дана кроз блато возио до Крагујевца. Основао је он и Српско учено друштво – будућу Академију, и будућу Народну библиотеку, и још много тога због чега је за живота прогнан из Србије, а ми, ево, дочекасмо да му се пре месец дана постави споменик пред крагујевачким универзитетом, али – вратимо се дудовима.

У Београду се, истина све ређе, могу видети и црвени дуд, дошљак из Северне Америке, и црни – наш, аутохтони. Немилице их секу градски чистунци узнемирени што им зреле дудиње прљају бетон и паркиране аутомобиле. Велика стабла опстају само тамо где их нико не види и где ником не сметају. Остали су нам само украсни, патуљасти дудови повијених грана који се саде по парковима. Они носе мало плода, а можда је тако и боље, јер се дудињама радују још само голубови. Деци обично нема ко да каже да су сочне, слатке и здраве. Сок од дудиња и ракија дудовача не могу се нигде наћи – неприметно су се из живота преселили у приче које све мање има ко да прича. Свет постаје тужно место кад схватимо да су њихово место заузеле заслађене и хемијом обојене водице… Сок од дуда чисти крв и одлично делује на варење. Некад се користио за ублажавање тегоба од чира на желуцу и дванаестопалачном цреву. Ако хоћете да испробате нешто изванредно, прикрадите се неком усамљеном стаблу и наберите чашу дудиња, најбоље црних. Кући их ставите у блендер, додајте мало лимуновог сока и кашичицу меда. Промешајте, и то је све. Добићете кашу, а ако желите сок, додајте још чашу воде и коцкицу леда.