Једна моћна и некада веома важна биљка већ готово месец дана цвета на насипима уз београдске реке и на Ади. Воли влажно, муљевито тло кроз које се њен корен, обавијен црном покорицом, лако пробија до великих дубина. Над земљом расте чак до метар високо, изгледа спокојна, као да је свесна своје снаге. Има дебелу шупљу стабљику обраслу усправним оштрим длачицама, и дугуљасте, такође оштро длакаве листове. Зато и припада породици оштролиста, заједно са волујком, плућњаком и борачем. На врху стабљике, на заједничким петељкама цветају опуштени звонасти ружичасти или љубичасти цветови. Можда неки слушаоци већ знају о којој биљци говоримо, а чланови „Гавеза“, друштва љубитеља природе и Аде Циганлије сигурно су препознали биљку чије име носи њихово удружење.

Гавез је трава за исцељење целог тела и једно од најбољих средстава за подстицање раста ткива, споља и изнутра. Може се јести, као било које друго зелено лиснато поврће, али у ограниченим количинама, зато што при прекомерном уношењу може токсично деловати на јетру. Може се пити и чај од гавеза који лечи унутарње чиреве или запаљења, али то није оно због чега је гавез био драгоцен и незаменљив. Чујте шта је Јосиф Панчић забележио о њему: „У нашем се народу гдешто чује да би два здрава прста, жилицама од гавезовог корена везана, срасла.“ Ово звучи скоро као мит, а жилица од гавезовог корена после овога постаје магијски предмет којим се могу чинити чуда. Дакле, кад год би се неки део тела поломио, истегао, ишчашио, расекао, опекао, или кад би кожа испуцала, болно место се облагало мелемом који се добијао кувањем гавезовог слузавог корена у млеку. Та каша се наносила на чисто платно којим се облагао прелом или рана. Исту намену сведочи и научно име гавеза, Symphytum officinale, изведено из грчког „симфио“ што значи срасти, зарасти.

У последњих неколико година у трговинама су се појавили препарати од гавеза – најпре маст, а онда и тинктура. На форумима се махом жене хвале како су се стпрљивом употребом ослободиле чукљева, неуралгичних и реуматских болова, чак и бора на лицу. Прошетајте природом, погледајте шта расте на влажним ливадама. Можда ћете га препознати. Или, кад шетате Адом, свратите у ресторан „Гавез“ можда ће тамо бити неког ко ће умети да вам га покаже. Замислите, тако чудесна и моћна биљка расте свуда око вас.