Гинко је растао и пре више од 200 милиона година. Данас се сматра најстаријом од свих живих врста дрвећа, те се у уџбеницима биологије помиње као „живи фосил“. Мада се у незамисливо дугом периоду свог постојања суочавао са бројним искушењима, последње му је запретило затирањем: крајем првог миленијума наше ере климатске промене на Далеком Истоку, у његовој постојбини, истребиле би га да није било будистичких свештеника. Они су га прогласили једним од симбола своје религије, те су пресађивали младице уз манастире и брижљиво их неговали. Најстарије гинко дрво данас расте у Кореји, старо је око 1200 година и свакога дана благосиља хиљаде ходочасника који долазе да му се поклоне.

У наше доба гинко као украсно дрво расте у праковима читавог света. Има га и у Београду: на Ташмајдану, у Пионирском парку, Ботаничкој башти, Топчидеру и многим другим местима. Расте споро, а почиње да цвета тек са 40 година. Врста је дводома, што значи да постоје мушка стабла која производе полен и женска која носе плод. Мора се рећи да су градским чистунцима много дража мушка стабла. Зашто су јадне женке, истина само у западној култури, непожељне? Због плода који изгледа дражесно – велик је као крупна трешња, виси на дугој дршци, има нежну боју кајсије, површина му је наборана а унутрашњост сочна. Има само једну незгодну особину – садржи бутричну киселину која благо речено – смрди. Та киселина је састојак и једног деликатеса који и овде има своје поклонике – то је сир лимбургер, а утицај воња тог сира најупечатљивије је описао Марк Твен у духовитој приповеци „Немоћникова прича“. Због њега Американци већ одавно гинка зову „stinko“ од глагола to stink – смрдети, заударати.

Међутим, за Азијате гинко је неодвојиви део њиховог родног амбијента и традиције – културе, религије, медицине и кулинарства. Они за исхрану и лечење најрадије користе управо плод, заправо коштицу, и зато обожавају женска стабла. Када се пулпа плода уколни, остану крупне коштице обавијене танком бледом љуском. Када се добро оперу и просуше више немају мирис. Језгра тих коштица додају се у јела, предјела, чак и десерте. Традиционални лекари користе их за лечење отежаног варења, тешкоћа са дисањем, високог притиска, мамурлука. Код нас, гинко је најпознатији по особини да чисти и подстиче циркулаторни систем, пре свега у глави. Западњачка медицина у ту сврху користи препарате добијене из листова. Такав препарат управо ових дана можете и сами направити: наберите лишће које је почело да жути, потпите га у природну ракију од воћа, затворите и оставите на собној температури око две недеље. Процедите и пијте по једну кашичицу 2-3 пута дневно.