Има у Београду једна зграда, подигнута на целокупној површини негдашњег дворишта препуног цвећа и зеленила. Око ње су бетонски прилази и паркиралиште, а уз сам тротоар је уска трака земље на којој нема ни дрвећа ни цвећа. Ту је и контејнер. Он је важан, јер без њега наше приче не би било: заградивши приступ косилици градског зеленила он је омогућио да се ове године на том сушном комадићу земље развију и процветају два-три стучка хајдучке траве.

Ова космополитска биљка је добила име, наравно, по хајдуцима. Они су је сушили, млели и сејали кроз свилено сито. Тако добијени фини прах користили су за посипање рана које су од тога брзо зарастале, без болова и гнојних упала. Наравно, нису хајдуци ти који су „открили“ хајдучицу. Њен научни назив, Achillea millefolium, повезује је са Ахилом, највећим јунаком античке Грчке. Ахил је био краљевић, син богиње и смртног човека, те му је ратничка судбина била предодређена. Зато је, каже легенда, још као дечак послат мудром кентауру Хирону, митском учитељу и исцелитељу, да од њега добије потребна знања. Хирон му је показао траву која ће му не само целити ране, већ и помоћи да развије и одржи ратнички дух. Наиме, древне традиционалне медицине држе да хајдучка трава оштри опажање, повећава будност, јача сабраност, даје издржљивост… Ахил живљаше пре неких три хиљаде година, а још пар хиљада година пре тога и Кинези користили хајдучицу, у својој медицини, наравно, али и на друге начине. На пример, одговоре на важна животна питања тражили су у Ји-ђингу, књизи промена, тако што су на одређени начин одвајали и пребројавали суве стабљике хајдучке траве за коју се веровало да доноси срећу… Кинеска изрека каже да хајдучица очи чини светлим и бистрим, и да развија интелигенцију. Одатле можда и легенда да је изникла на Конфучијевом гробу. Па, ако сте сад помислили да су онда Кинези били ти који су „открили“ хајдучицу, опет сте погрешили. Ко је то био заправо је немогуће утврдити, јер је она изгледа одувек била са нама. Архелози су негде у северном Ираку пронашли место на ком су још пре 60 000 година сахрањивани припадници људске расе окићени лековитим биљем међу којим је било много хајдучке траве. И данас је има свуда где су људи. Доноси добро и њима, и њиховим животињама, и њиховим вртовима. Ако добро загледате травњаке у градским парковима, видећете да је и тамо има, али никад не успе да провцета, јер је редовно косе.

Па, ако не излазите често из града, а хтели бисте да видите или да некоме покажете ову изузетну биљку, биће нужно да гледате шта то расте иза контејнера у вашем крају града.