У готово сваком запуштеном дворишту, на неограђеним парцелама, уз рубове градских шумарака још увек се може видети биљка о којој је можда требало говорити летос, у време фестивала пива, напросто зато што њено име асоцира увек и искључиво на пиво. Наравно да је реч о хмељу. Најстарији археолошки доказ о производњи пива датован је негде у средину 4. миленијума пре н.е, мада се верује да је она још неколико хиљада година старија. Међутим, први поуздан, писани траг о вези хмеља и пива пронађен је у Немачкој, а стар је само хиљаду година. Пиву хмељ даје пријатну горчину и мирис, али то није све: он га и бистри таложећи беланчевине јечменог слада и убија непожељне бактерије, и тако му продужава трајност.

Хмељ расте као повијуша – самоникле биљке успињу се уз грмове, дрвеће и ограде. Моћно корење и подземно стабло могу дочекати старост и од 50 година, али надземни део почетком сваке зиме умире са првим јачим мразевима да се поново појави следећег пролећа. Млади изданци су необично живахни: под повољним условима, могу расти брзином од чак 30 см на дан! Танки су, зелени, личе на изданке дивљих шпаргли. Увијају се око гране за коју се прихватају, увек у смеру казаљке на сату. Ово можда није случајно, јер на неки начин они непрестано мере време, т.ј. дужину обданице: да би се помолио изнад земље, хмељу је потребна равнодневица, а да би почео да цвета потребна му је знатна разлика у дужини трајања дана и ноћи. Тиме је одређен и ареал у коме расте: не јужније од 38-ог ни северније од 51-ог степена географске ширине.

Мада га није користио у производњи алкохолних пића, антички свет је добро познавао хмељ и гајио га, као повртарску и лековиту биљку. Једу се изданци и млади листови, а понегде и меснато подземно стабло. Многи ће рећи да им је укус изврстан. Цела биљка је лековита, али се највише сакупљају шишарице – оне се и сада могу видети, али је из њих нажалост већ нестао највећи део активних састојака. Најчешће се кувају као чај – за побољшање варења, излучивање воде, против реуме, гихта, упале бубрега, јетре или жучне кесе… Најпознатије као седатив: стишавају нервну напетост, уређују убрзани пулс, лече несаницу. Зато се понегде и јастуци пуне њима. Најчувенији пацијент који је спавао на таквим јастуцима био је енглески краљ Џорџ III. Рецимо још на брзину да купке од хмеља подмлађују тело и дају му пријатан мирис. Хмељ даје лепу смеђу боју за бојење тканина, а попут рођаке, конопље, може дати и влакна за њихову производњу. На крају, поменимо да се и његови листови могу пушити уместо дувана и да делују смирујуће. Можда би пушачи могли да пређу на хмељ – био би то здравији начин да поднесу свакодневна нервирања, да се опусте и при том не читају поруке о ужасима који их чекају ако истрају у својој непожељној навици.