„Сви синови у капи, отац без капе“? – Ако поставите ову загонетку градској деци која знају све о аутомобилима, мобилним телефонима, рачунарима, фудбалу и тенису, али не разликују јавор од брезе, сигурно неће знати одговор, а вероватно ни многи од њихових родитеља и наставника… Одгонетка је храст – дрво чије су име много пута чули а које можда никад нису видели, мада су га сигурно често гледали, јер га има у свим већим парковима, као и на Ади, Кошутњаку, Авали… И бадњаци са пијаца које на Божић уносимо у куће праве се од храстових гранчица.

Када заиста видите храст не можете а да не останете задивљени: „Храст је међу растињем што и орао међу птицама и лав међу зверима,“ говорио је Павле Софрић Нишевљанин, и био је у праву. Дуговечно, моћно дрво са широко разгранатим кривудавим тамним гранама које као да и само небо придржавају. Није чудо да се у Калевали пева како је храст цело небо закрилио. У митологијама многих народа повезан је са врховним мушким божанствима – горомовницима, као што су Зевс код Грка или Перун код Словена. Поједина стабла по Србији и данас се поштују као записи – света дрвета која је опасно на било који начин повредити или оскрнавити.

За чуђење је да се плодови дрвета које још увек ужива какав такав углед тако мало цене. Највише што се о жировима зна је то да су их некада јеле свиње. Чудно је да нико не помиње да су и људи, све до пре непуних сто година у нужди од њих правили брашно, а такво брашно се и данас по релативно високим ценама може наћи у продавницама здраве хране на Западу. Има много врста храстова па према томе ни сви жирови немају исти укус. Углавном су горки, због танина који се, срећом, испирањем лако може одстранити. Храст сладун има плодове који се и без тога могу јести. Може се направити и кафа: Жирове ваља просушити, па огулити од спољашње и унутрашње коре. Језгра насецкати, пропржити на сувом тигању или у рерни док не добију лепу смеђу боју, прохладити и самлети. Добијени прах је добро измешати са истом количином кафе од житарица. Кува се као и свака друга кафа, и служи са врло мало шећера и млеком. Васа Пелагић у своме Народном учитељу наводи дуг списак тегоба које се оваквом кафом могу уклонити или ублажити. У том списку је и нешто што он назива „умна тромост“, или, што би се рекло, тупост, и од чега очигледно колективно патимо, чим су успели да нас убеде да је благодат живети изнад, а не испод дрвета. Драги Београђани, навалимо на кафу од жира, сад је сезона, можда ће нам помоћи…