Јучерашњи празник рођења светог Јована Крститеља је заправо стари пагански празник летњег солстиција – дана кад Сунце достиже најсевернију тачку. Сви знамо да дугодневица, т.ј. календарски почетак лета пада 22. јуна, али, ма колико нам био драг, наш православни календар ипак готово две седмице заостаје за збивањима у Космосу које би заправо требало да прати. Како било да било, верује се да у време овог празника Сунце играјући од радости три дана стоји у истој тачки неба. За то време свеколико биље на Земљи задобија изузетне магијске и лековите моћи, те га управо тада треба брати. Стога је празник добио и име св. Јован Биљобер.

Поводом празника, јуче су у граду многа врата окићена венчићима пољског цвећа које су на пијаце донеле жене из приградских села. У њима има разног биља, али обавезан и главни састојак су зељасте гранчице са игличастим листићима и мноштвом сићушних жутих цветова – то је биљка која се зове, како другачије, него Јовањско или Ивањско цвеће. Припада породици броћева која се одликује задивљујућим лековитим и заштитним моћима: и оно и блиски му рођаци, лепљиви и бели броћ расту и у Београду, наравно, ван узорно одржаваних травњака. Мада му је цвет неугледан, јовањско цвеће има необично пријатан, медено-сладак летњи мирис који умирује и исцељује. Није чудо што су се древна женска божанства на њему одмарала, и што је и Богородица, која је преузела улоге заштитничких паганских богиња њиме застрла постељу на којој се беше породила. Доказ за ово су називи сачувани у разним језицима. Свети Јован улази у ову причу само мало касније, када га је млада мајка, приносећи му китицу овог цвећа, замолила да буде кум њеном детету. Од тада, верује се, јовањско цвеће нарочито чува дечје здравље.

Иначе, као лек се примењује у традиционалним медицинама свих народа на чијим територијама живи. Користи се као антисептик, против упала и за зарастање рана, зауставља крварења, стимулише лучење жучи, зноја, урина и естрогена, делује смирујуће. Нема смисла наводити дугачак списак болести код којих помаже, можда је само занимљиво рећи да је и савремена медицина потврдила веома повољан утицај на обољења као што су камен у бубрегу, епилепсија или рак коже… То није све. Биљка се може користити и за сирење млека (при чему сиру даје лепу жуту боју и пријатан мирис), а исто тако и за бојење тканина од природних влакана. И сад, одлучите шта ћете са својим венцем: хоћете ли га ставити на главу слабуњавом детету – од тога ће боље напредовати, хоћете ли скувати чај, или покушати да нешто обојите? А ако бисте само да славите, у петак пре празника наберите јовањско цвеће, сплетите венчић, и пођите у сремско село Петровчић на домаку Београда, да видите како се то ради.