Од многих врсти воћа што дозревају у јесен једна је веома посебна. Није ни ретка ни скупа већ, напротив, свима приступачна, и то толико да више не умемо да је ценимо. Говоримо о јабуци. Нико не уме уверљиво да објасни зашто су се баш јабуке толико населиле у души нашег народа да их је уткао у безбројне песме, приче и легенде и унео у обичаје и ритуале којима је обележавао сва најважнија догађања у животу појединца, породице, племена… И свуда је јабука, нарочито црвена, била залог пријатељства, љубави и тврде вере, било да се нудила вољеној особи, родитељу, претку или случајном познанику.

У српским легендама и причама нема јабуке раздора – такве јабуке су у наш говор „увезене“ из туђих митова, нема ни отрованих јабука попут оне коју у Гримовој бајци гризе сирота Снежана. Библијска прича о Еви и Адаму, који окусише јабуку познања и зато беху изгнани из раја такође нема пандана у нашој митологији. Упркос томе, и ми смо заједно с остатком света који је спознао технологију и оскусио њене плодове избачени из живота у коме је све, па и јабука, било дато од Бога и зато само по себи добро и здраво. На нашим пијацама и у воћњацима сад владају те „технолошке“ јабуке – наоко су привлачне, споља су испрскане отровима, а изнутра празне, осим воде и нешто мало шећера. Ако некога занима како су изгледале и какав су укус имале рајске јабуке нека их не тражи у Београду. Оне расту и рађају само на имањима ретких посвећеника као што је на пример Миле Стоиловић, просветни радник из села Табановци код Петровца на Млави који на свом имању чува више стотина старих сорти.

Енглеска пословица о јабуци која тера доктора из куће може бити тачна, ако се под јабуком подразумева нека стара сорта попут колачаре или кожаре, или чак и дивља јабучица – киселица. Оне су пуне калијума, магнезијума, гвожђа и бета каротина. Нема бољег лека за стомак од печених јабука: њихова блага опорост и киселина олакшавају варење, неутралишу штетно деловање несварене хране, лече констипацију. Пектин кога имају у изобиљу чисти тело од тешких метала – олова, живе, арсена, радиоактивних елемената, спречава усвајање холестерола у танком цреву, успорава усвајање шећера и угљених хидрата и тако повећава степен искоришћења енергије. Истраживачи са једног елитног америчког универзитета утврдили су и објавили да и само мирис правих јабучица снижава крвни притисак код људи изложених стресу. А признајте, ко од нас још мирише јабуке са пијаца, и има ли уопште смисла то чинити?