До сада смо, набрајајући знане и незнане биљчице које непозване расту у Београду, помњали ‘траву од девет болести’, потом и ‘траву од четрдесет болести’, но, ево данас, на дан св. Јована Биљобера, стигосмо и до ‘траве од деведесет и девет болести’, коју многи народи, па и наш, зову травом светог Јована. Ми је зовемо и богородичином травом, а све чешће мало разумљивим, но свима знаним именом – кантарион.

Код Руса постоји изрека: „Као што не треба месити хлеб без брашна, тако не треба лечити болест без кантариона.“ Набрајање оних деведесет и девет недаћа овде не би имало много смисла, између осталог и стога што бисмо, дошавши до краја, вероватно могли да закључимо да списак није потпун. Уосталом, наука, која је пре неких пола века обећавала победу над болестима, сада се углавном успешно бави проналажењем нових: у просеку, сваког месеца – нова болест, сваког дана – нови лек. Попут Лисца и Мачка, рекламама покушава да убеди Пинокија – кукавног грађанина с мало плате у џепу – да у апотекама потроши то што има. Природу, светог Јована и Богородицу не треба мешати у тај добро уходани посао. Но, ми бисмо им се ипак на тренутак вратили. Постоји предање да је кантарион никао из крви Јованове која је капала са пладња на коме је ношена његова одсечена глава. Стога су му од давнина приписивана чудотворна, неко би рекао магијска, благотворна дејства. Најпре поменимо то да људе чини срећнима. (И наука је то потврдила, откривши да подстиче лучење сератонина, тзв. ‘хормона среће’). Срећан човек брже оздравља, опет уз кантарион који садржи моћне антибиотике и подстиче обнављање оштећених ткива. Даље, уређује лучење хормона, те учествује у лечењу неплодности, данас у виду чајева и препарата, некада и као обавезан реквизит при бајању нероткињама. Оплодња је почетак новог живота, но кантарион уопште помаже сваки почетак као што је рађање нове идеје или новог посла; потом се стара да све тече глатко и да дође повољног исхода. Помаже нам да јасно мислимо, паметно бирамо, не правимо глупости и пропусте, одржавамо унутрашњу равнотежу и стабилност. Спречава спољашње негативне утицаје, штити од агресије и зауставља одлив енергије.

Верује се да биље убрано на летњи празник св. Јована има неуобичајено велику моћ, те баш тада треба скупити састојке тибетске мешавине за подмлађивање и продужење живота, применљиве код практично свих болести. Рецепт је празнични поклон слушаоцима: исте количине кантариона, камилице, смиља, лишћа брезе и дивље јагоде измешати, кашичицу тога прелити чашом вреле воде, поклопити, сачекати три сата и попити увече пре јела. Ово убрзава метаболизам, лечи гојазност, висок притисак, склерозу, избацује токсине, холестерол, песак и камен из бубрега, обнавља вид. Тибет је далеко, али не морамо чак тамо – сви састојци ове чудесне мешавине расту у Београду и најближој околини.