Из паркова су већ нестали дивљи кестенови – неке су покупила деца, а већину су почистили радници градске чистоће. Међутим, још је у току сезона питомих, јестивих кестенова, којих у парковима нажалост и нема. Неколико лепих, већ великих стабала расте у дворишту Института Синиша Станковић, тек понеки се може видети на травњацима уз зграде, али има их све више у двориштима приградских стамбених и викенд насеља.
За разлику од оног парковског, овај, тзв. питоми кестен је заправо права дивља, самоникла врста – најближи сродници међу дрвећем су му буква и храст.Постојбина му је у Малој Азији и југоисточној Европи, али се проширио на цели свет. Природно расте и рађа тамо где успева и винова лоза. Има га на мањим висинама, од нивоа мора до око хиљаду метара, понекад је сам, а чешће у заједници са другим дрвећем. У Србији самоникло живи само једна од дванаест врста јестивог кестена, а излетници је могу видети на Букуљи, Космају, Фрушкој гори, па и Авали.
Кестен је величанствено, моћно и дуговечно дрво. Може живети и дуже од хиљаду година, то су задивљујућа бајковита стабла којих, колико нам је познато, у нашој земљи нема, али се њихове фотографије могу видети на интернету: најпознатији такав кестен расте на Корзици, али има их чак и у јужној Енглеској где су их пре неких две хиљаде година пренели Римљани.
Јестиви кестен цвета у касно пролеће – женски цветови се једва виде, али мушки су упад-љиви: сакупљени су у бледе ресе опојног, помало тешког мириса. Радо их посећују пчеле и од њих праве тамни лековити мед. Од лишћа богатог К витамином може се кувати чај који се може пити, а и коса се њиме може прати. Ипак, права благодет овог дрвета је у плодовима. За разлику од коштуњавог воћа, кестен садржи много угљених хидрата, мало беланчевина и гото-во нимало масти и холестерола. Има и калијума, нешто фосфора, калцијума и гвожђа. У земља-ма Средоземља плодови се суше да би им се продужио век трајања и мељу у брашно од којег се праве хлеб, колачи и каше. Зато га у Француској зову „хлебно дрво“. Кажу да одрасло дрво на погодном, осунчаном месту може да дâ и по 200 кг кестења сваке године. Ако помислимо на приморске камењаре, где има мало места за житна поља, разумећемо захвалност ондашњег живља према кестену коју је песник преточио у стихове: „Ти, племенити кестену,/ само ти дајеш довољно сељаку/ који нема ништа друго осим Сунца.“ Време печеног кестења је тек почело. Не тако давно, на улицама Београда било је много уличних продаваца који су их пекли и продавали замотане у папирне фишеке. Ништа зими није грејало као тај врућ фишек и слатки, јестиви мирис који се из њега ширио. Да ли је то време заиста заувек прошло?
[…] http://suncevatrpeza.com/biljke-u-gradu/kesten/ Share this:ТвитерФејсбукLike this:Свиђа ми сеБудите први коме ће се свиђати ово . фебруар 18, 2012 natasamiljanovic Категорије: Uncategorized […]
Yep, us girls pick up a lot of slack for those boys huh? 😉 And ah I know, I’m so sad we weren’t able to meet up either. But harvest just seemed extra busy and chaotic this year. I guess we can blame it on the early start to evrenthiyg. Thanks for the kudos on my post! I certainly enjoyed your writing throughout the summer and always found your stories so relatable. Best of luck to you this year at college and hopefully our paths cross sometime in the near future! 🙂