Пред кућом у улици Прешевској број 47. расте дрвце које се у Београду заиста не може често видети: Веровали или не, реч је о ловору, ког је неки љубитељ некад посадио да овде мирише и подсећа нас на сунчани Медитеран. Дрвце се изгледа ту баш добро сместило: расте пред јужном фасадом, заклоњено од оштрог северца и плаховите кошаве. Мада сам помен ловора буди сећања на топло лето, ипак је ово пригодни тренутак да о њему говоримо, с обзиром да јe зимзелен, те се лепо види сад кад другог лишћа готово да и нема. Осим тога, кулинарски приручници кажу да је новембар право време за брање листова које ћемо под називом лорбер додавати у пребранац и рибље чорбе у током поста који је управо почео.

По грчкој легенди, у ловор се претворила очајна нимфа Дафне када је схватила да не може побећи Аполону који је на крилима љубави јурио за њом. Бог песника, и сам очајан, уз то и збуњен тиме што је лепотица уместо његове љубави рађе одабрала да буде биљка, набрао је гранчице новонасталог мирисног грма и од њих сплео венац који је отада готово непрестано носио на глави. Ловоровим венцима Грци су потом овенчавали своје најбоље песнике, али и победнике на спортским играма широм земље, па и Олимпијским. И данас се добитници највиших награда у области уметности и спорта називају лауреатима, по латинском називу ловора, Laurus nobilis, чији је венац значио одавање почасти најбољем међу најбољима.

У вртовима, где се могу пренети семеном, резницама, и, најсигурније, купљеним садницама, правилно неговани ловор може достићи и висину од невероватних 15 метара, а пажљивим орезивањем може задобити било који жељени облик. У кухињи, ловор се користи као ароматични додатак јелима од меса и рибе, варивима, маринадама, паштетама, умацима, салатама.

Поспешује варење, и можда зато поправља расположење и смирује нервозни желудац. Лечи прехладе, болове у ушима, реуму и дијабетес. Ибн Баитхар, стари арапски травар, тврдио је да ловоров лист затакнут за уво спречава пијанство. Делфијске свештенице јеле су листове пре уласка у пророчиште јер су им оштрили поглед у будућност, а кров Аполоновог храма покривао се ловором да би се спречили продори црне магије и удари грома. И један много каснији травраски зборник тврдио је да ловор „може одолети сваком злу које ђаво може пожелети да нанесе човеку“. Можда је то права биљка за нас: уз ловор, могли би већ сада да сазнамо ко ће победити на изборима и тако избегнемо досадне страначке кампање, те да се без страха од зла и саобраћајне полиције опустимо и препустимо славским винима и песмама, јер – шта ће бити, биће.