Радости понекад има тако мало да је и заборавимо, али сада је дошао њен час, сада се она свуда осмехује – на травњацима, у вртовима, пукотинама на асфалту, на старим зидовима, чак и крововима… Заодева се у обичан, свима знани и зато занемарени цвет – маслачак. Ко мисли да његова радост станује на неком другом, удаљеном месту до кога не може свако доћи, да је она нешто још невиђено, необично, раскошно и потпуно посебно, обично не зна како да до ње дође. А она је ту – скривају је само наше незнање и предрасуде.

Маслачак је благотворан, користан и истински леп – можда још само невен зрачи таквим оптимизмом и радошћу. Некада поштован као храна и лек, данас се углавном спомиње као коров – непожељни напасник што упада у брањене засаде монокултура, а једини „грех“ му је то што се не да укротити и економски искористити. Прате га и прљаве клевете – од оне да је нејестиво горак до тога да му је млеко отровно. Зато ћемо га сада хвалити: Као храна, маслачак је здравији од било чега што се може купити на пијаци: лишће му је обилује витаминима и минералима, има више калцијума и гвожђа него спанаћ. Јестиви су и пупољци, и цветови, а такође и дуги задебљали корен од кога се прави лековита замена за кафу. Листови се најчешће користе за салату, ређе за варива, а од цветова се праве вино, пиво, џем, и сируп познат као „мајски мед“. Кажу да редовном употребом тог сирупа нестају болови због камена у жучи, шум у глави, вртоглавице, грчеви у стомаку, чак и склероза. Исцелитељске моћи маслачка су непресушне: традиционалне медицине користе га за лечење анемије, разних болести јетре, жучи, слезине, циста и тумора на грудима, упала лимфних жлезда, реуме, задржавања воде, гојазности… Осим тога, маслачак подстиче апетит, убрзава варење, празни црева, одстрањује паразите, стиму-лише лучење млека. Чувени Авицена је њиме лечио зачепљења вратне артерије, мрену на очима, убод шкорпија. Кажу да млечни сок одбија комарце и са коже уклања бубуљице, брадавице, пеге и флеке…

На нашим пијацама га углавном нема – осим коприве, тамо се од самониклог биља може наћи још само сремуш – он је већ хваљен, а расте довољно далеко од града да се може продати по релативно високој цени. Можда би неко од повртара могао да набави француске сорте маслачка: „крупнолисни“, „рани побољшани“ или „коврџави“, и да га понуди анемичним грађанима као ексклузивно поврће. И његова башта би од тога имала користи, јер маслачак околне биљке снабдева миниралима, растреса земљиште и лучи етилен од кога плодови брже сазревају.

И на крају, ево шта каже једна руска књига: „Сваког дана добро оперите и поједите пет до десет цветних стабљика маслачка. После две до три недеље вероватно ће многи ваши здравствени проблеми сами од себе нестати.“ Може ли се ишта слично наћи у апотеци, и уз то још бесплатно?