Два су цвета у бостану расла/ плави зумбул и зелена када. / Плави зумбул одe на Дољане,/ оста када у бостану сама… Ова дивна песма о болу због растанка са драгим нашла је место у читанкама, но мало који наставник уме деци да каже са којим се то цветом пореди несрећна девојка. Зеленкаде се управо сада појављују у баштама и на пијацама, наравно, заједно са зумбулима. Има их разних: белих, жутих, са много или са само шест латица, али увек са прстеном у средишту… Миришу опојно, те им се мирис често користи у изради скупих парфема као што су „Фатал“ или „Самсара“ чија нас имена подсећају на неизбежност судбине. Домишљати произвођачи ваљда поручују да ће жене које се украсе тим парфемима судбински и неповратно везати за себе вољеног и тиме бити поштеђене болног растанка…

Зеленкада се зове још и суноврат – и то име се може протумачити као судбински пад са висина у пропаст. Можда је оно заправо тачан превод грчког назива који нам је свима познат: Ако се нисте досетили, време је да кажемо да причамо о нарцису. Нарцис беше прелепи младић толико навикао на дивљење да је охоло одбацивао љубав свих заљубљених девојака и нимфи, што је на крају увредило Афродиту, те она смисли освету: младић се ипак заљубио, но безнадежно – заволео је сопствени одраз на површини мирне воде који није могао чак ни да додирне, јер се губио чим би ка њему пружио руку. На месту где од чежње беше издахнуо никао је мирисни бели цвет који је и даље имао удела у судбинама људи и богова. Кажу да је богиња пролећа, Персефона, брала нарцисе у тренутку када ју је отео Хад и одвео у свој подземни свет. Њена неутешна мајка Деметра успела је да идејствује код богова да се она ипак сваке године враћа на земљу, а нарцис је отада нашао себи место на гробовима, одакле поручује живима да је смрт заправо само сан. (Можда је поучно рећи да речи наркоза и нарцис имају исти корен).

Сва ова драмтична предања надахњивала су песнике од антике до данас, те није случајно што суноврат има и јединствен научни назив: Narcissus poeticus. Ипак, нису ни све песме биле тужне: Вилијам Вордсворт је 1804. године написао једну о својој шетњи кроз поље нарциса који су га потом пратили кроз цео живот: кад год би се опустио, у мисли му се враћала слика тог поља да му испуни срећом срце које би заиграло попут нарциса на ветру. Ако бисте волели да стекнете слично искуство, прошетајте до Дивчибара у мају.
Рецимо на крају да се у Кини и у Курдистану, где Нова година стиже крајем зиме, односно почетком пролећа, нови почетак дочекује нарцисима који симболишу свеколику срећу. Честитајте зато ових дана себи ново пролеће букетом мирисних нарциса.