Мај је месец ружа. И досад их је билО на пијацама, али некако сви смо осећали да то нису оне праве, да су стигле их неке далеке земље или из неког овдашњег пластеника. Али сада су се све већ расцветале под Сунцем, смеше нам се из вртова и са балкона у безброј различитих облика и боја. И чини се да је свака неодољива. Међутим, ако приђемо ближе, схватићемо да су неке неодољивије од других. Зашто? Напросто зато што ова краљица цвећа, да би била права, поред лепоте мора имати још нешто.

“Шта да кажем – она је ружа без мириса” – вајкао се краљ Милан говорећи о супрузи, Наталији, у време када је њихова љубав већ одавно била историја… И имао је право, бар што се ружа тиче – оне које су само лепе не пружају потпуно уживање – изгледају очаравајуће, али недостаје им опојни мирис о коме песници већ вековима певају. У устима су бљутаве, а уз то и вероватно више пута испрскане отровним растворима – једном речи, празна, јалова и опасна је та лепота… Некада, кад су се руже обилно користиле у кухињи биле су то или дивље или старе сорте култивисане да би се добио већи број латица и јачи мирис који се дестилисао у опојне водице коришћене за царске посластице.

Данас се ружин мирис може осетити још само у неким врстама ратлука. У Грчкој и даље праве и продају слатко од латица које је овде већ заборављено… Али, бар што се вас тиче, то не мора да буде све. Кад видите ружу, поготово у некој запуштеној башти, приђите и помиришите је. Ако је права, одмах ће вас омамити мирисом. Оберите латице и понесите их кући. Могу се јести свеже, додати у салату, одложити у вино или у јабуково сирће, прелити водом коју ћете, пошто упије мирис, употребити за пиће, сирупе или колаче… Од само једног мирисног цвета добићете очаравајући чај за двоје. Џемови и сосови од ружиних латица служили су се на племићким трпеза-ма у средњем веку, а ружина водица обилато се користила у козметици и медицини све до 20. века.

На исти начин се користе и шипурци, и од питомих и од дивљих ружа. Без разлике су богати С витамином који се, за разлику од синтетичког, не разара лако на повишеној температури, те га довољно остане у чају, пекмезу, сирупу. Ако их нема довољно, у свим рецептима могу се измешати са јабукама које зру у исто време. Шта више, сос или пита од јабука изгледаће лепше и имаће бољи укус ако се у фил додају очишћени или млевени шипурци. И млади листови, убрани пре цветања, богати су C витамином, те се и од њих прави чај. А ако вас овога маја убоде нека вредна пчела истрљајте одмах место убода згњеченим листом и све ће проћи… Дакле, слободно пођите у природу, руже су уз вас!