плод: Код нас расту бели дуд (дошљак из Азије), црвени дуд (из Америке) и црни дуд (аутохтона врта). Сличног су укуса, али беле дудиње немају киселост, те се укуснијим сматрају црвене и црне дудиње које су нешто чвршће и мање течне. Не могу да стоје дуже од дан-два у фрижидеру, али то и није потребно, јер дрво не доноси плодове одједном, већ током неких месец дана, што значи да се могу сваког дана брати, односно скупљати (обично се отресају на простирку раширену под стаблом). Користе се свеже, или се од њих праве колачи, пите, сокови, желеи.. Не садрже пектин, те их треба комбиновати са другим воћем у којем га има. Могу се чувати у замрзивачу, или сушити.

лековитост: Дудиње чисте крв, поспешују варење, а у народу се користе као традиционални лек за ублажавање тегоба услед чира на желуцу и дванаестопалачном цреву. Одвар од коре некада се употребљавао као ласатив и лек од цревних паразита.