У Србији живи само једна од дванаест врста јестивог кестена из умереног климатског појаса северне полулопте. Цвета у касно пролеће цветовима сакупљеним у бледе ресе опојног, помало тешког мириса. Радо их посећују пчеле и од њих праве лековити мед. Од лишћа богатог К витамином може се кувати чај који доста наликује правом.

Плод: садржи много скроба – и до 44% у сировој семенци, има и нешто беланчевина, 2% масти, доста витамина В1 и калијума, фосфора, калцијума и гвожђа. У земљама Средоземља плодови се суше и мељу у брашно богато шећерима од којег се праве хлеб, колачи и каше.
Уколико желите да их и испечете код куће, употребите рерну. Најбоље је са кестенова пре печења огулити чврсту спољашњу кору, а на унутрашњој направити зарез како не би “експлодирали”. Пеку се 15- 20 минута на температури од 2000 С. Могу се и скувати, за шта је потребно око 25 минута. Код нас се може срести и обичај да се једу сирови, обично у доба Божићног поста.

Лековитост: лако сварљиви кестен храни и јача организам. Оброци са пуно кестена нарочито се препоручују након прележаних тешких болести.