плод: Малине су веома осетљиве, те се морају употребити већ истог дана када су убране, или ставити у фрижидер, још боље замрзивач. Најбоље је јести их свеже, још током брања, а иначе се од њих праве најразноврсније посластице, сокови, сирупи, слатка, али и сосови… Могу се и сушити.

лист: Бере се са младих, овогодишњих стабљика. Може се жвакати свеж, или се сушити, па чак и оставити да ферментише, како би се употребио за спремање чаја.

лековитост: Малине садрже пектин, целулозу, воћне киселине, обиље минерала. Оне лече упале слузооже црева, подстичу варење, рад жучне кесе, уређују столицу, избацују отрове, тешке метале. У народу се њима лече прехладе, грип, грознице, инфекције дисајних путева, појачано лупање и „прескакање“ срца. Традиционалне медицине је користе као основни састојак препарата против неплодности, полне немоћи, неурастеније. Листом се лечи упала десни, али и снижава активност штитне жлезде, а подстиче рад хипофизе. Традиционални је лек за све упале и цисте на материци и јајницима.

рецепт: Упркос свим савременим препорукама за здраву исхрану препоручујем сируп од малина. Припадам генерацији која се у детињству њиме частила (разблаженим содом или „киселом водом“) и не сећам се да је здравље икога од нас због тога трпело.