Ако се упитамо које је европско дрво најдуговечније, вероватно је да нећемо знати тачан одговор. Прва помисао – храст, није ни близу, друга – маслина, нешто је бољи погодак, али не и најбољи. Нико се не би сетио тисе, а она је заправо одговор на постављено питање. Зашто? Па, најпре зато што се тиса ретко среће у природи, навикли смо да је видимо само као украсно градско дрво, што многе наводи да помисле како је увезена са неког другог континента, то јест, да није европска врста. Потом, они који је овде саде, или њихови наследници, после неког времена одлуче и да је посеку, тако да је мало које тисино дрво успело да постигне времешне димензије које могу наговестити могућу фантастичну дуговечност врсте која износи више хиљада година. Мада не постижу знатну висину, обично само до 20 метара, стабла правих старица међу тисама, оних преко 2000 година, имају пречник од два до четири метра. Оне се чувају у многим европским земљама, а неке су и готово славне – имају своја имена, поштоваоце, чак и обожаваоце.
Детаљније