Љубичица

Крај је марта. Љубичице цветају на Кошутњаку, Звездари, Авали, у баштама око старих кућа, често и ван дворишта. Њихов неодољиви шарм још у античко време обезбедио им је место у свеколиким љубавним напицима. Много столећа касније и Шекспир помиње те напитке с љубичицама. Има их и у нашим народним песмама, на пример, у песми „Деветоро биље“ у којој дилбер Анђелија прича како је мужу у прву вечеру ставила одабрано биље, међу њима и „љубичице, да jе свагда љуби“.

Љубичица

Љубичице су лековите: мирисни сирупи од цвета лече упале дисајних путева и крајника, кашаљ, астму, шарлах. Чај од целе биљке уређује варење, а због садржаја природног аспирина лечи главобоље и делује као седатив. Новија истраживања показују да у љубичицама има лековитих једињења која повољно делују код разних врста канцера, код сиде, парадентозе, артритиса…

Љубичице се и једу: пре него што су кухиње освојили зачини са Истока, укус јела поправљан је домаћим биљкама, па тако и цветовима љубичице. Они се и данас могу додавати салатама и посластицама, кандирати или сушити и мешати са шећером. Листови, најбујнији после цветања, изврсно су зелено поврће од кога се могу спремати чорбе и варива.

Сируп од љубичица може послужити и као лек а и за колаче. Прави се овако: Пуну теглу цветова прелити врелом водом, поклопити, и оставити до сутра у исто време кад воду треба оцедити, поново загрејати и њоме прелити исту количину свеже убраних цветова. Опет сачекати један дан, а потом оцеђену воду добро измешати са једнаком количином багремовог меда. Држати на хладном и тамном месту. Узимати више пута дневно по кашичицу. Да ли наслућујемо зашто наши преци који нису имали апотеке на сваком ћошку нису умирали као муве, него су, напротив, били спремнији од нас да се носе са животним тешкоћама? Јели су љубичице, а ми – природно идентичне ароме…

„Маћухица чучи испод росне вазе/у кадифи нежно боје јој се мазе/мислиш усред јаве процветао сан!“ Маћухица, или даниноћ, о којој овако лепо пева Антун Густав Матош блиска је рођака мирисне љубичице, а може се видети испред градске и државне скупштине, на Студентском тргу, Калемегдану… Такође је лековита а може се и ставити у љубавни напитак!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*