Bagrem

cvet: za ishranu se koriste bele krunice (bez zelenih čašica) cvetova, u vreme kada su tek procvetali (u grozdastoj cvasti pri dnu ima još neotvorenih pupoljaka). Imaju prijatan miris i slatkasti ukus, sadrže dosta vitamina S. Mogu da se jedu sveži, kao dodatak salatama, da se, naravno, kuvaju, i da se suše za čaj.

mahune: neko vreme nakon što otpadnu cvetovi, na drškama se obrazuju uske zelene mahune. Beru se u junu, dok su meke, i obavezno prokuvaju. Nakon toga mogu da se spreme kao salata ili kao prilog drugim jelima.
seme: semenke se vade iz potpuno zrelih, tamnomrkih mahuna. Sadrže do 40% belančevina, te su veoma hranljive (ali i sitne, na žalost). Preko noći se ostave u vodi, a sutra se kuvaju, slično kao pasulj, sve dok ne smekšaju. Mogu da se dodaju u čorbe i variva od drugog povrća i žitarica. Pržene i samlevene poslužiće kao zamena za kafu. Sirove semenke su otrovne, ne smeju se jesti.

lekovitost: Čaj od cvetova bagrema olakšava iskašljavanje, leči nazebe, grčeve u stomaku, bolesti bešike i bubrega, pije se i kod pojave peska ili kamenova u bubregu. Poznajem ženu koja mi je ispričala da je rešila problem periferne cirkulacije (hladna stopala i šake) tako što je svakoga dana ujutru gutala po jednu semenku bagrema.

 

Bagrem