лист: Лист гинка, карактеристичног лепезастог облика и чврсте структуре, може се брати у априлу, када је сасвим млад, и уситњен додавати зеленим пролећним салатама. У јесен, кад већ почне да жути, у њему има највише материја које повољно утичу на циркулацију крви у мозгу, и тада се бере за припрему препарата за побољшање памећња.

плод: језгро коштице гинка је омиљена храна и лек становника далеког истока: Кинеза, Корејанаца, Јапанаца. Плодови се скупљају кад опадну, и са њих се одмах скида меснати омотач (при том ставити рукавице). Коштице се потом добро оперу и просуше. Танка љуска се лако ломи, а језгра се користе за припрему различитих јела, чак и за дезерте. Свеже коштице, са љуском, могу се чувати у фрижидеру до 10 дана. Иначе се пеку у рерни, око 45 минута на 1500C, прохладе, замрзну и касније ваде по потреби.

лековитост: Источњачка традиционална медицина користи гинко (углавном плод) као лек за отежано варење, тешкоће са дисањем, висок притисак и мамурлук. На Западу је најгласовитији по томе што стимулише циркулацију крви у глави, а препарати се праве од листова.