Mišjakinja

Mišjakinja

Nadzemni deo: Mišjakinja ne sadrži nikakve štetne ili nadražujuće supstance, te spada u mali broj biljaka koje se mogu jesti u neograničenim količinama bez ikakvih posledica. Nadzemni deo treba brati na nezagađenim mestima u vreme kad je biljka mlada, sočna i sveža. On se zapravo šiša: uhvati se za vrhove i makazama odreže gornjih 4-5 cm. Kod kuće treba samo pregledati, izbaciti požutele delove i zalutalu travke ili grančice. Najukusnija je sveža: odličan je sastojak svake „divlje“ salate jer ima blag ukus koji podseća na mlad kukuruz i nežno hrskavu strukturu. Kratkim kuvanjem (samo 3-5 minuta) ukus joj se menja tako da podseća na spanać. Može se kuvati i na pari, ili kuvana usitniti u blenderu i upotrebiti, uz dodatak supe od povrća ili mleka (kravljeg ili od soje) za spremanje krem supa.

Lekovitost: Mišjakinja sadrži vitamin S, rutin, biotin, holin, vitamine V6, V12 i D, i betakarotin, a od minerala dosta magnezijuma, gvožđa, kalcijuma, kalijuma, cinka, fosfora, mangana, natrijuma, bakra i silicijuma. Čini zdravijim bubrege, jetru i pluća, i olakšava ćelijama usvajanje hranljivih materija. Spolja se koristi za uklanjanje toksina iz kože koju vlaži i čini mekom. Dobra je kao oblog za sve manje nadražaje i infekcije kože.