Лист: Mлади листови имају укус мешавине першуна и целера. Радо и обилно се користе у кухињама народа централне и источне Азије, а у Европи су средњевековни монаси гајили седмолист као храну и као лек (научно име значи: козја нога која лечи подагру). Може се јести свеж, у салатама, или кувати, у виду супа, чорби, варива. Добро се слаже са другим лиснатим поврћем. У Русији се од лишћа које се меље заједно с дршкама прави нека врста ајвара. Одличан је припремљен са кајмаком или маслом. За зиму се чува тако што се осуши и самеље у прах. Овај се прах може користити за супе, сосове и умаке.

Лековитост: Листови су богати микроелементима и витамином С. У јелима, олакшавају рад желуца и спречавају упале органа за варење. Као народни лек некад су се користили за спремање чаја којим су се личили костобоља, гихт, реуматизам, ишјас, или се још топло, кувано и изгњечено корење и лишће привијало у виду облога на болна и упаљена места.