list: Lišće je bogato vitaminima i gvožđem. Mladi listovi se beru u proleće. Treba ih dobro oprati, spremaju se najčešće u vidu čorbi i variva, a veoma se rado mešaju drugim ranim lisnatim povrćem. Osobenost pripadnika roda Rumex je da sadrže mnogo organskih kiselina, pre svega oksalnu, zbog čega se odlikuju prijatnim osvežavajućim ukusom i rashlađujućim učinkom. Međutim, u velikim količinama ova kiselina može biti škodljiva. Starenjem lišće svih vrsta zelja postaje tvrdo, gorko i oporo te se može koristiti samo za lek a ne za ishranu.

lekovitost: Kao lek najčešće se koristi koren i ređe plod U tradicionalnoj istočnoj medicini koren štavlja važi kao dobar univerzalni čistač krvi i limfe, pogodan za većinu toksičnih stanja krvnog sistema. Sadrži veliku količinu gvožđa i zato može pomoći u nekim slučajevima malokrvnosti. Koristi se i kao purgativ.

Kod nas raste dvadesetak vrsta iz porodice zelja kao i mnoge podvrste nastale slučajnim ukrštanjem. Svi ti rođaci liče jedni na druge, takođe su im i osobine, upotreba i nazivi slični, ponekad i identični. Na slici dole, «pitomo zelje», Rumex patientia.