У кухињи и на столу, март и април су месеци обојени у зелено. Уморни од зиме на пијацама пунимо торбе младим луком, салатом, спанаћем, и наравно, зељем. Без њега не може бити оних чорби, пита, сармица, капама и зелених мусака, то јест домаћих специјалитета у којима уживамо и којима се хвалимо пред другима.

Традиционално јестиво се не спрема од биљака са стране, већ од оних које су с нама одувек, или бар веома дуго. Зеље је таква биљка: овдашња и свеприсутна, уз то укусна и хранљива. Особеност наших људи је да, посрамљени или траумирани многобројним искуствима глади и сиромаштва, не желе да једу тзв. коров, а и када то и учине, веома тешко признају. Међутим, када је реч о зељу, и најтврдокорнији ће лако испричати да га у пролеће беру и једу. Оно самоникло расте на земљишту богатом азотом – у планинама, то су околине штала и торова, у долинама – ободи њива, воћњака и винограда дохрањиваних вештачким ђубривима, па и у градовима зеље проналази себи погодна места такође тражећи азот. Тако је на пример, у близини панчевачке азотаре никло поље јестивог зеља. Сваког пролећа ту се опажа интензивна активност берача који у џакове трпају свој плен који вероватно завршава на зеленим пијацама.

Код нас расте двадесетак сродних врста које би се могле назвати заједничким именом „зеље“, а у граду се најчешће виђају тзв. питомо зеље и штаваљ или коврџаво зеље. Иако нећемо јести баш то зеље са улица, рецимо да лишће обе врсте има каротина колико и шаргарепа, и за трећину више гвожђа, калцијума, калијума, фосфора и дупло више С витамина него спанаћ. Усвајање оксалне киселине која може бити шкодљива практично се спречава кувањем, или зачињавањем свежег зеља павлаком. Мање је познато да је зеље и лековита биљка која се веома дуго користи у медицинама Европе, Азије, Африке и обеју Америка. Њиме су се служили Хипократ, Диоскорид и Теофраст, Авицена и многи други мање славни лекари. У средњем веку се чак веровало да може да сачува људе од куге, а у 16. веку зељем су лечене и болести попут туберкулозе и реуме. Корен штавља чисти крв и лимфу и лечи неке врсте малокрвности, а вино у коме се кувало семе дроби и избацује каменове из бубрега и бешике. Соком лишћа лече се ране, лишајеви, зубобоља, отекле и болесне десни. Пар савета за брзу употребу: место где вас је ожарила коприва или боцнуо инсект протрљајте листом, и свраб ће брзо нестати, а пијанац ће се брзо отрезнити ако попије јак одвар од зеља. Источне медицине корен штавља користе као пургатив који тренутно, поред чврстог садржаја из црева избацује и нагомилану агресију. Замислите како би се пријатнијим и културнијим чинили политички скупови и заседања Скупштине, кад би се пре њиховог почетка служио штаваљ, и то онај из Панчева.